53
Kada se pročita knjiga Svetozara Pribićevića “Diktatura kralja Aleksandra“, to je potpuni opozit od dela Vuka Draškovića “Aleksandar od Jugoslavije“, objašnjava glumac Aleksandar Đurica o liku koji tumači u “Aleksandru od Jugoslavije“. Serija reditelja i scenariste Zdravka Šotre, a po istoimenom romanu Vuka Draškovića, biće emitovana od 15. marta na televiziji Nova S.
Serija, koja će imati 15 epizoda, snimljena je u produkciji United Media. Svi gledaoci od danas imaju prilike da preko EON-a gledaju celu seriju. Popularno „bindžovanje“ dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.
O Svetozaru Pribićeviću se, kako Đurica kaže, nedovoljno zna. On se pripremao čitajući mnogo kako bi stvorio sliku o srpskom političaru sa prostora današnje Hrvatske.
– On je u ovom scenariju prikazan u negativnom kontekstu. Neko ko je bez mnogo motiva uvek u sukobu sa kraljem Aleksandrom. Pokušavao sam da ga odbranim kao i njegove stavove, argumentaciju, motive – ističe Đurica.
Svetozar Pribićević (Кostajnica, 1875 – Prag, 1936), ime je dobio po Svetozaru Miletiću, čije je ideje poštovao njegov otac. Imao je braću Valerijana, episkop SPC, Milana, pukovnika Srpske vojske i političara, i Adama, političara i publicistu.
U Zagrebu je studirao matematiku i fiziku. Tada se već politički angažovao i posao vođa Ujedinjene srpske i hrvatske akademske omladine. Po završetku studija 1898. odbio je državnu službu i počeo da radi kao nastavnik u Pakracu, a potom u Кarlovcu. Postao je urednik časopisa “Glas ujedinjene hrvatske, srpske i slovenačke omladine“. Godine 1903. pristupio je Srpskoj samostalnoj stranci i počeo da urađuje njen organ “Novi Srbobran“. Kasnije je postao i generalni sekretar stranke i dao nov pravac nacionalne politike u Austrougraskoj koji je težio uspostavljanju bolje saradnje između Srba i Hrvata. Srpsko-hrvatska koalicija stvorena je 1905. godine i on je kasnije postao njen predsednik.
Pri osnivanju Narodnog vijeća, izabran je za potpredsednika, a 29. oktobra 1918. u ime Hrvatskog sabora izneo je predlog o raskidu svih državnopravnih veza Hrvatske sa Austrijom i Mađarskom i proglašenju Dalmacije, Hrvatske i Slavonije s Rijekom nezavisnom državom koja stupa u zajedničku Državu Slovenaca, Hrvata i Srba. Izabrana je delegacija od 28 članova, koja je otputovala u Beograd. Ujedinjenje je svečano proglašeno 18. novembar/1. decembra 1918. u privremenoj rezidenciji regenta Aleksandra Кarađorđevića.
Кada je formirana Vlada Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, postao je ministar unutrašnjih poslova a bio je posle i ministar prosvete. Formirao je Samostalnu demokratsku stranku. Kasnije, Pribićević i Stjepan Radić su spojili svoje stranke u Seljačko-demokratsku koaliciju, radi političke borbe protiv “otvorenog srpskog hegemonizma“ i režima u Beogradu. Ovaj hrvatsko-srpski politički savez je predstavljao najdugovečniju koaliciju, za sve vreme postojanja jugoslovenske države.
Uhapšen je 1929. na železničkoj stanici u Beogradu i odveden u internaciju u Brus. Tek početkom 1931. mu je dopušten odlazak. Nakon toga je emigrirao, prvo u Prag pa u Pariz. Godine 1933. objavio je knjigu “Diktatura kralja Aleksandra“, koja je izazvala ogorčenje u režimskim krugovima.
Vratio se u Prag gde je 1936. preminuo. Njegovi posmrtni ostaci su 1968. preneti i pokopani na Novom groblju u Beogradu.
Aleksandar Đurica ističe da mu deluje kako se Pribićević borio za pravu stvar na pravi način, želeći da se stvori moderna država.
– Očigledno je bio u manjini. Pored toga što se borio za demokratiju, trudio se da približi Srbe i Hrvate da žive kao bratski narodi jer je njihov sukob tada bio u začetku. Međutim, samo je skrajnut. Bilo mi je inspirativno da ga glumim, mnogo toga je znao i učestvovao je u dosta odluka u Kraljevini. Proučavao sam sve u vezi njega sa zadovoljstvom, i nadam se da sam odgovorio poverenom zadatku – konstatuje Đurica.
Naš sagovornik ne krije iskreno divljenje prema reditelju serije Zdravku Šotri.
– Bio sam iznenađen količinom enregije koju poseduje u tim godinama, a još više šokiran bistrinom i brzinom njegovih misli koje su jasne, koncizne, plus je izuzetno duhovit. I zato jedino mogu da kažem – kapa dole za sve, posebno kako je stoički izdržao snimanje ove serije i to u periodu kada je krenula pandemija. On sam najbolje zna koliko je ovo sve bilo teško da se izvede do kraja, čini mi se da mu je to dalo jednu novu snagu da izdrži ovo vreme. Radio sam sa njim “Santa Maria della Salute“ za koji je tvrdio da je to njegovo poslednje snimanje. I to sam prihvatio zdravo za gotovo, kad eto uhvatio se još obimnijeg posla – priča Đurica.
