Aleks Šulman: Već 30 godina mi govore da će knjige izumreti

Aleks Šulman (46) u Švedskoj ima uspešnu karijeru novinara, producenta i pisca. Poslednjih deset godina vodi najpopularniji švedski nedeljni podkast, Alek & Sigge, sa nekoliko stotina hiljada slušalaca svake nedelje, a potiče iz veoma cenjene porodice. Njegov deda Sven Stolpe bio je uticajni švedski intelektualac. Otac i majka takođe su bili poznati televizijski novinari, a zanimljivo je da je, baš kao i u romanu „Iz pepela“ jedan od trojice braće u porodici.Književni debi imao je 2009. godine, sa knjigom „Požuri da voliš“ (Hurry to Love). Njegov četvrti roman „Spali sva moja pisma“ (Burn All My Letters) je bestseller u skandinavskim zemljama, prodat u tiražu od 300 hiljada primeraka. Ova priča je nedavno adaptirana za potrebe igranog filma čija se premijera očekuje ove godine u septembru. Film je režirao švedski reditelj Bjorn Runge, poznat po ostvarenju „Žena“(The Wife) za koji je Glen Klouz nominovana za Oskara za glavnu žensku ulogu.

“Iz pepela” je Vaša peta knjiga, ali prva koja je izazvala pažnju izdavača i publike u svetu. Koji je, prema vašem mišljenju, bio presudan razlog da ih ova knjiga zainteresuje?- Želeo sam da budem pisac od svoje 11 godina. Napisao sam svoju prvu knjigu kada sam imao 17. Odbili su je svi izdavači. Isto se dogodilo i sa drugom. Zbog toga sam zaista patio, mislio sam da nikada neću postati pisac. Onda je došlo vreme digitalnih medija, kada sam shvatio da, ako niko neće da objavi ono što pišem, mogu “sam sebe” da objavljujem. Tako sam počeo da pišem blog. Ljudima se to dopalo. Zahvaljujući tome sam, konačno, kada sam imao 33, došao u priliku da izdam svoju prvu knjigu. Bila je to autobiografija, kao i sledeće knjige koje sam napisao. “Iz pepela” je moja prva knjiga koja je žanrovski fikcija. Možda je to bilo presudno da se izdavači u svetu zainteresuju.Ipak čini se da i knjiga “Iz pepela” sadrži dosta toga što je povezano sa vašim životom. Odrasli ste kao jedan od trojice braće, kao i junaci ove priče. Koliko autobiografskog pored toga ima u ovoj priči?-Iako u razvoju priče ima, kao što sam rekao, dosta fiktivnog, generalno gledano, sve u ovoj knjizi potiče iz mog detinjstva. To jeste bio moj svet. To jeste autentična slika mog života. Moji roditelji, braća, kuća…Naravno, ima elemenata koji nisu. Recimo nikada nismo imali psa (smeh).Tri brata iz vase knjige odrastaju u prirodi, zelenilu, igrajući se onim što nađu u okruženju. Deca danas za igru više koriste online sredstva. Da li ste Vi uspeli da se oduprete sveopštoj digitalizaciji?- Na neki način jesam jer nemam mobilni. Ali, to mi istovremeno predstavlja i problem jer vam je u Švedskoj mobilni potreban za sve, od plaćanjanja parkinga, računa, karti za autobus, do koda za obdanište … To je jedna vrsta zatvora u kome se nalazimo. Da sada imam telefon dok razgovaramo, s vremena na vreme bih ga pogledao, a to je tako nepristojno. Mrzeo sam da vidim sebe u tim situacijama. Zato sam se pre pet godina i oslobodio mog Ajfona i mislim da je to najbolja odluka koju sam doneo.Srbija ima čitalačku tradiciju i veoma brojnu savremenu čitalačku publiku. Sajam knjiga privlači veliki broj ljudi. Verujete li da će knjige ”preživeti” digitalizaciju?- Govore mi da će knjige odumreti od kada sam imao 15 godina. Danas, trideset godina posle, knjige su ”življe” nego ikada. Konkurencija je zaista velika, ali čini mi se da je snaga knjiga zaista velika i da raste.U Švedskoj ste već zvezda. Kako ste doživeli popularnost u svetu?- Kao da sam počeo sve od početka, kao da ponovo imam 19 i želim da pišem knjigu, a to je veliki izazov. Navikao sam da u Švedskoj moje knjige imaju odmah imaju dobar odjek, a sada, u inostranstvu, ja sam debitant i nikog nije briga. Ali, zaista mi se dopada što imam šansu da danas pričam sa ljudima iz Srbije, a sutra idem u Holandiju...Volim da budem povezan sa celim svetom. To daje novi smisao mom pisanju. I veoma sam srećan zbog toga.Šta znate o Srbiji, da li biste voleli da posetite Beograd?- Nikada nisam bio u Beogradu, ali svaki put kada sam čuo za taj grad poželeo sam da sam tamo. To je isto kao sa vozovima. Nikada nisam video voz u kojem nisam poželeo da budem. Beograd je nekako povezan samnom. Ne znam zašto. I zaista bih voleo da dođem. Znači na vama je samo da me pozovete i eto me.Bonus video: Intervju sa Džonatanom Frenzenom za Nova.rs

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=donatanfrenzenkompletanintervjuzanovars-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3099472"]