0
U Srbiji 300 - 400 hiljada kuća nema termoizolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne kuće, kaže za Nova.rs arhitekta Vladimir Lovrić uoči Kongresa "Održiva arhitektura – Energetska efikasnost".
Piše: Nikola Marković
Kongres “Održiva arhitektura – Energetska efikasnost” koji se ove godine održava od 7. do 9. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci za svega pet godina postojanja stekao je značajnu reputaciju u stručnim okvirima kako u regionu, tako i šire. O tome svedoči i činjenica da će Beograd ove godine, u sklopu Kongresa ugostiti 10 eminentnih arhitekata i predavača iz 10 zemalja sveta, kao i izložbe njihovih radova, radionice, tribine, i izložbu radova i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na 2. međunarodnom arhitektonskom konkursu Mikro Eko kuća. Idejni tvorac i osnivač Kongresa, arhitekta magistar Vladimir Lovrić, tim povodom govori za naš sajt o manifestaciji koja predstoji i njenom značaju.
Koliko dugo se, u vašoj arhitektonskoj praksi, bavite temama koje pokreće Kongres “Održiva Arhitektura – Energetska efikasnost”? Ove teme su tek poslednjih godina u fokusu šire javnosti, a kako je to bilo nekada, možda i dok ste bili mladi arhitekta u razvoju?
– Primena sunčeve energije u arhitekturi prevazilazi pitanje energetskog ponašanja objekata i mogućnosti uštede energije i sve više postaje filozofija života i način da se pronikne u tajne davno zaboravljenog prijateljstva između ekologije – energije i arhitektonskog oblikovanja. Moja rana opredeljenost za solarnu opciju sa početka solarnog pokreta dobija sve jaču potvrdu u argumentaciji na svetskom planu za posvećenost ekološkim principima i dizajniranju objekata i građenju u skladu sa prirodom.
Značaj očuvanja životne sredine i primene ekološko-energetskh principa u arhitektonskoj formi kao i uvođenje nove i čiste tehnologije i vrste energije kod novoprojektovanih i postojećih zgrada su trajno odredili moj pristup arhitekturi, a on sugeriše odbacivanje ego-motivisanih ekscesa 20. veka u korist socijalno odgovornih i ekološki integrisanih postupaka. To u suštini podrazumeva da arhitektura ima primarnu misiju od ego-centričnog ka eko-centričnom.
Kako ste se odlučili da pokrenete Kongres pre pet godina?
– Pionirski rad na projektovanju pasivnih i solarnih kuća definisao je celu moju profesionalnu karijeru, a kontinuitet u edukaciji stručne i šire javnosti otvorio je mogućnost kontakta sa najpoznatijim svetskim arhitektima u ovoj oblasti, koji su sa oduševljenjem prihvatili moju ideju da budu gosti na jednoj takvoj izuzetnoj manifestaciji, kao što je Kongres Održiva arhitektura – Energetska efikasnost, i u tom periodu od sada već pet godina uočavam da ćemo imati sve više sledbenika ovakvog načina gledanja na arhitektonsko stvaralaštvo i život uopšte, posebno imajući u vidu da manifestaciju stalno obogaćujemo novim sadržajima koje privlače i veliki broj arhitekata, dizajnera, studenata i doktoranata iz različitih oblasti.
Gde je Srbija u odnosu na region i Evropu po pitanju arhitektonskih rešenja, a gde po pitanju primene načela energetske efikasnosti u širem, strateškom/državnom kontekstu?
– Zemlje bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju, bile su među najsunčanijim zemljama sveta, zahvaljujući pre svega projektima prema kojima je realizovano u proteklom periodu više od 1.700 solarnih kuća, od čega su 1.300 moji autorski projekti. Međutim, kao alarmantnu činjenicu moramo prihvatiti podatak da danas zgrade u Srbiji troše čak 60 odsto ukupno proizvedene energije, dok taj udeo u Evropi čini oko 40 procenata. Više od 60 procenata te energije troši se na grejanje prostora, a ostatak na hlađenje, ventilaciju, rasvetu i ostale električne uređaje u domaćinstvu. Tu činjenicu potvrđuje i podatak da u Srbiji 300 – 400 hiljada kuća nema termoizolaciju, što ih svrstava u energetski neefikasne kuće sa ogromnom potrošnjom od 220 kWh/m2 energije godišnje, dok je evropski prosek potrošnje energije 70 kWh/m2. Prosečna potrošnja se u Srbiji kreće od 120 do 150 kWh/m2 godišnje. Ova cifra bi se mogla značajno smanjiti primenom energetski efikasnih metoda u projektovanju i odgovarajućim izborom materijala i prilikom izgradnje novoprojektovanih objekata čime bi se lako zadovoljio standard “pasivnih kuća” koje troše svega 0.10 kWh/m2 godišnje. Korišćenjem sunčeve energije ovakve kuće moguće je pretvoriti u nulte ili plus energetske kuće.
Kako vidite značaj konkursa Mikro Eko kuća za arhitektonsku zajednicu, a kako za kulturu stanovanja u Srbiji?
– Međunarodni arhitektonski konkurs Mikro Eko kuća je prvi konkurs ove vrste kod nas i u svetu, namenjen studentima, mladim arhitektima, pejzažnim arhitektima i dizajnerima starosti do 30 godina iz odgovarajućih oblasti koji treba da odgovore na zahtev konkursa da pored ekoloških i održivih pristupa, razmotre i veoma značajno pitanje za budućnost, pitanje egzistencijalnog minumuma za život u prirodi.
Konkurs otvara pitanje eko samoodržive kuće, uz njeno prilagođavanje prirodnom kontekstu i upotrebi obnovljivih izvora energije i prirodnih ekološko-održivih materijala, ali isto tako treba da da odgovor o mogućem egzistencijalnom minimumu životnog prostora uz obezbeđenje svih aspekata održivog komfora. Ekološke mikro kuće mogu dati široke odgovore o mogućnostima kvalitetnog i održivog boravka u prirodi i njihove upotrebe.
Savremeni trenutak obeležen pandemijom koronavirusa povećao je interesovanje za boravak u prirodi i otvorio mogućnost da se na ovakav kreativan način utiče i unapredi pristup zelenim tehnologijama i pospeši ukupna industrija montažnih i prefabrikovanih kuća u regionu, kao jednog od modela održive gradnje u budućnosti.
Šta nas očekuje u izložbenom programu ovogodišnjeg Kongresa i na koji način vidite temu vašeg Kongresa u kontekstu kulture i kreativnih industrija?
– Važan segment konkursa čini nekoliko izložbi. Na prvom mestu, tu je multimedijalna izložba radova predavača, na kojoj će biti prikazani njihovi najznačajniji realizovani projekti širom sveta. Podjednako značajna je izložba svih pristiglih radova na arhitektonski konkurs Mikro Eko kuća, kojom afimišemo ne samo nagrađene autore, već sve one koji su uložili vreme, trud i znanje i odgovorili na konkursni zadatak. Paralelno sa ovim izložbama, održava se i izložba tehnologija i materijala, bez čije primene ovi projekti ne bi mogli biti realizovani. Arhitektura sama po sebi podrazumeva kreativnost i inovativnost, a održiv i energetski efikasan pristup ne umanjuju potrebu za kreativnim i inovativnim pristupom, naprotiv.
Sarađujete sa Arhitektonskim fakultetom u Podgorici Univerziteta Crne Gore i Arhitektonskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu. Koji su plodovi te saradnje i gde vidite prostora za napredak?
– Organizatori Kongresa su Udruženje Ekokultplus, Arhitektonski faktultet Univerziteta u Beogradu i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa arhitektonskim fakultetima iz regiona. Ovim umrežavanjem dat je doprinos regionalnom afimisanju ovih ideja i povezivanju stručne javnosti.
Motiv za pokretanje Kongresa leži upravo u širenju ekološke i odgovorne svesti i u neophodnosti kontinuirane edukacije svih učesnika u procesu planiranja gradova, kao i projektovanju i izgradnji zgrada kroz multidisciplinaran pristup. Studenti i mladi arhitekti, kao budući profesionalci, tu imaju posebno važnu ulogu i upravo zato smo i inicirali i uspostavili saradnju sa fakultetima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Veoma nas raduje što je ta saradnja rezultirala velikim interesovanjem za teme održive i energetski efikasne arhitekture.
Kongres kroz sve svoje segmente, a pre svega predavanja, radionice i arhitektonski konkurs daje priliku da steknu praktične veštine, ali i usvoje održivi pogled na arhitekturu i projektovanju. U tom smislu, verujemo da bi naredni korak i veliki uspeh bio da održiva i energetski efikasna arhitektura postane sastavni deo fakultetskih kirikuluma.
Može li poboljšanje energetske efikasnosti, kako starih tako i novih kuća/zgrada, dati odgovor i rešenje na pitanje buduće energetske krize koje potresa svet usled rata u Ukrajini?
– Održivi pristup projektovanju, ali i životu uvažava ključnu činjenicu brigu za zdravlje ljudi i planete Zemlje i njihove budućnosti, a to podrazumeva upravo suštinski odnos prema budućoj generaciji. U tom kontekstu, i međusobno isprepletanim civilizacijskim procesima krije se i tajna jedinog mogućeg odgovora za globalni mir.
Bonus video: Rotirajući hotel, čudo arhitekture
