"Alan Ford trči počasni krug" u Muzeju Jugoslavije

Postavka posetiocima nudi 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija, dodaje se u saopštenju Muzeja Jugoslavije.Prvi broj "Alana Forda" izašao je u maju 1969. godine, a osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već 1970. godinde ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.- Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora - objasnio je autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.Uticaj stripa, prema njegovim rečima, prepoznaje se i u muzici ("Prljavo kazalište"), na filmu ("Maratonci trče počasni krug", "Ko to tamo peva", "Smogovci"), ali i danas ga mnogi doživljavaju "gotovo proročki" zbog aktuelne društveno-političke situacije.

Izložbu, koja će trajati do 31. januara naredne godine, organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.U susret otvaranju postavke, direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević ocenila je da je „Alan Ford nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo”.Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor "Cvjećarnice u Kući cveća", popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa "Alan Ford". Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.- Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt "primi" u novoj sredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja, a nikada nije preveden na engleski - podseća Lazar Džamić.U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa "Alan Ford" iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića, a biće održani i prateći programi, navodi se u saopštenju Muzeja Jugoslavije.