0
Slika "Odmor bašibozuka" Paje Jovanovića nalazi se u ponudi aukcijske kuće Sotbi i procenjena je između 70.000 i 100 hiljada funti, što je prema mišljenju istoričara umetnosti Nikole Kusovca dosta velika cifra, koju, naravno, naš proslavljeni slikar zavređuje.
U pitanju je ulje na platnu dimenzija 68 sa 60,5 centimetara (sa ramom), a sadašnji vlasnik slike do nje je došao na aukciji kuće Kristi 1994. godine, s tim da je delo tada prodato pod nazivom „Arnautski ratnik“, navodi se na sajtu Sotbija.
– Pre ove, Jovanovićeva slika „Dva bašibozuka ispred kapije“, nastala 1887. ili 1888. godine, ponuđena je na aukciji kuće Sotbi 2018. godine. Njena vrednost je procenjena između 113.420 i 170.130 evra. Na kraju je prodata za višestruko više, po ceni od 465.000 funti, što je oko 530.000 evra, i tako postala najskuplje prodata Jovanovićeva slika ikada. Prethodni rekord je držala slika „Ukrotitelj zmija“, koja je pre oko dve decenije prodata za 168.000 evra. Mislim da su to veoma visoke cifre. Sotbi inače zna da „grize“ i da za ogromne svote novca procenjuju dela. Ali, imaju i kupce, pa je to razumljivo – kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac za Nova.rs.
Podsetimo, pre dve godine u sklopu aukcije umetničkih dela 19. veka, u bečkom „Doroteumu“ takođe su prodate dve slike srpskog umetnika Paje Jovanovića za višestruko veću sumu od procenjene. Malo ulje na drvetu „Albanac“, dimenzija 16 sa 12 centimetara, procenjeno je tada na iznos u rasponu od 12.000 – 16.000 evra. Na kraju je prodato za 38.000 evra, ne računajući takse. Platno „Stražar“, dimenzija 70 sa 56 centimetara, bilo je nuđeno u rasponu 20.000 – 30.000 evra, a na kraju je prodato za 110.000. Ako se tome dodaju obavezne takse, koje se kreću od petine do četvrtine vrednosti, krajnja suma bila je 137.000 evra.
Nikola Kusovac ističe da je Paja Jovanović slikar koji je u našim zbirkama i kolekcijama i te kako zastupljen:
– Pajinih radova imamo dosta, sasvim dovoljno da zaokružimo njegov opus što je i razumljivo, jer je bio jedan od najvećih. Zato, ne treba dodatno zlatnu gusku podmazivati – smatra Kusovac dodajući da to ne znači, naravno, da treba izostaviti da je slika jako vredna, kao i sam prikaz bašibozuka.
Inače, bašibozuci su bili pripadnici neregularnih vojnih snaga u Osmanlijskom carstvu. Bili su poznati po svojoj nedisciplini i brutalnosti, a u njihovom sastavu su uglavnom bili Čerkezi, Albanci, Kurdi i muslimanski Romi. Oni nisu učestvovali u većim vojnim operacijama, već izviđačkim i drugim manjim misijama. Iako naoružani od strane Osmanlijskog carstva, oni nisu nosili njegove uniforme niti oznake. Umesto plate dozvoljeno im je bilo da pljačkaju pokoreno i porobljeno stanovništvo na osvojenim teritorijama nakon uspešnih vojnih operacija.
Paja Jovanović (Vršac, 1859) je rođen u porodici fotografa Stevana i Ernestine Jovanović. Godine 1875. došao je sa ocem u Beč, gde se 1877. upisao na prestižnu Akademiju likovnih umetnosti. Po završetku studija mnogo je putovao i radio za galeriste Pariza i Londona, a od 1895. živeo je u Beču. Za člana SANU izabran je 1888. godine. U svojoj izuzetno dugoj umetničkoj karijeri ostvario je izuzetna dela: istorijske kompozicije („Seoba Srba“, „Proglašenje Dušanovog zakona“), žanr scene („Kićenje neveste“, „Borba petlova“, „Mačevanje“) i veliki broj portreta poznatih ličnosti – Mihaila Pupina, kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević. Ogledao se i u crkvenom slikarstvu izvodeći ikonostase u crkvama u Dolovu i Novom Sadu. Njegova dela su, između ostalog, bila izlagana u Beču, Minhenu i Berlinu. Paja Jovanović je umro 1957. godine u Beču.
Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu „Seljaci“
