0
"Da li ste bili tamo? Ne, niste bili. Onda kako znate?", upitao je Ridli Skot, reditelj filmskog spektakla "Napoleon", nakon što su zbog njegovog novog ostvarenja, posle premijere u Parizu, negodovali francuski istoričari, a blagonakloni nisu bili ni filmski kritičari.
Režiser legendarnih filmova, među kojima su: „Osmi putnik“, „Telma i Luiz“, „Istrebljivač“ (Blejd raner), Ridli Skot kaže da je otvoreno pitanje šta neko misli da je „katastrofa”…
Iako mu u karijeri nedostaje Oskar za režiju, uprkos tome što je potpisao neke od najhvaljenijih ostvarenja u protekle četiri decenije, odgovara za BBC :
– Iskreno, nije mi važno.
A što se tiče istoričara koji su sugerisali da je njegov najnoviji film “Napoleon” faktografski netačan, uzvraća im udarac ovako:
– Ako hoćete da im odgovorim, moraćete da cenzurišete psovke…
Ridli se nedavno vratio u London nakon boravka u Parizu, gde je film, u kojem glavne uloge tumače Hoakin Finiks kao francuski vojnik koji postaje car i Vanesa Kirbi kao njegova supruga (i opsesija) Žozefina, imao svetsku premijeru. “Napoleon“ je vizuelni spektakl koji dočarava intiman odnos ovog para. U centru je, ipak, čovek čija je požuda za moći dovela do smrti oko tri miliona vojnika i civila.
– On je tako fascinantan. Obožavan, omržen, voljen… Poznatiji je od bilo kog čoveka, lidera ili političara u istoriji.
Bioskopska verzija filma traje dva sata i 38 minuta. Da je film bio duži od tri sata, Skot je mišljenja da bi kog publike došlo do “bola u zadnjici” već oko drugog sata, što je nešto na šta stalno pazi kada je u montaži.
Uprkos tome, izjavio je da, ipak, planira dužu, finalnu verziju za Epl plus. Ali, još uvek ne sme da priča o tome kada će film stići na ovu striming platformu.
Za razliku od Franuza Britanci su dobrim recenzijama obasuli “Napoleona”. U mnogim britanskim medijima kritike su izvrsne – pet zvezdica u „Gardijanu“, četiri u „Londonskom tajmsu“ i „Empajeru“. Francuski kritičari nisu bili tako blagonakloni. Magazin „Figaro“ je naveo da bi film mogao da se nazove „Carstvo Barbi i Kena”, a časopis „GQ“ da postoji nešto “duboko nespretno, neprirodno i slučajno smešno” u tome što francuski vojnici iz 1793. godine viču “Živela Francuska“ s američkim akcentima. A biograf Napoleona, Patris Genife u časopisu „Le Point“ napada film kao “vrlo antifrancusku i vrlo probritansku” prepravku istorije.
– Francuzi čak i sebe ne vole. Gledaocima u Parizu se film dopao – prokomentarisao je reditelj.
U ovom film, on je Napoleonovo osvajanje sveta sveo na šest velikih bitki. Zanimljivo je da sam piše scenario u slikama.
– Mogu da se objave kao stripovi. Nije lako ono što je na papiru dovesti do onog što će se snimiti, ali to je moj posao.
Njegov Napoleon – Hoakin Finiks bio je uzbuđen što su sarađivali nakon 23 godine, posle filma „Gladijator“ gde je tumačio lik cara Komoda.
– Studio me nije želeo, Ridliju je postavljen ultimatum ali on se izborio za mene.
A sam Skot je pak nazvao Finiksa verovatno najposebnijim, najtemeljnijim glumcem s kojim je ikada sarađivao.
Glavni glumci su imali slobodu da razvijaju sami odnos između Napoleona i Žozefine, žene koja je bila šest godina starija od njega. Razveo se od nje, jer nije mogla da mu podari naslednika. Međutim, njeno ime mu je bilo na usnama kada je umirao u izgnanstvu na Svetoj Jeleni.
– Francuska, vojska, vrh vojske, Žozefina – bile su poslednje reči cara.
Vanesa Kirbi je izjavila da pod rediteljskom palicom Skota ništa nije bilo unapred predodređeno i da je to bilo oslobađajuće u stvaranju lika. Ipak, dodala je za BBC, morala je da se prilagodi njegovom tempu rada.
– Kreće se zaista brzo. Možda ćete imati pet velikih scena u jednom danu, što znači da ste stalno u pokretu.
“Napoleona“ su snimili za samo 61 dan, sa čak 11 kamera istovremeno, a reditelj dodaje da onaj ko zna nešto o filmovima, onda zna da je za to trebalo bar 120 dana.
– Korišćenje svih tih kamera koje snimaju iz različitih uglova doprinesu oslobađanju glumca da eksperimentiše i improvizuje, jer nije potrebno beskrajno ponavljati – podseća Skot.
Umetnička sloboda kao kad, na primer, Napoleon gleda kako Marija Antoaneta umire pod giljotinom i puca topovsku kuglu prema Sfingi, u ovom impresionističkom filmu izazvala je negodovanje nekih istoričara. Ridli kaže da je napisano 10.400 knjiga o Napoleonu, odnosno da je to jedna svake nedelje od kada je umro.
Svim onim kritičarima koji tvrde da film nije istorijski tačan, Ridli Skot i sam postavlja pitanje koje glasi:
– Da li ste bili tamo? Oh, ne, niste bili. Onda kako znate?
Dok “Napoleon” ulazi u bioskopsku distribuciju širom sveta, Skot se sprema da nastavi snimanje drugog dela „Gladijatora“, sa Polom Meskalom i Denzelom Vašingtonom u glavnim ulogama, a koje je bilo prekinuto zbog štrajka glumaca.
Takođe, priprema i film koji je već napisan i ima glumačku postavu, ali ne želi o tome da priča.
Ridli će ovog meseca proslaviti 86. rođendan. Mnogi bi možda usporili sa poslom, ali ne i on. Kaže da će snimati filmove do kraja života.
– Snimam na Malti i već sam predvideo šta ću raditi sledeće – najavljuje slavni reditelj.
Bonus video: Žarko Laušević o snimanju „Kralja“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare