Više od 250 ličnosti iz kulturnog i javnog života potpisalo je pismo podrške i apel da Dragan Despot Đorđević, doskorašnji organizator programa u Centru za kulturu u Kučevu, bude vraćen na posao, ali se ni više od dva meseca od kako je ostao bez ugovora u ovoj ustanovi to nije dogodilo.
„Dragi prijatelji, nakon 12 godina rada u Centru za kulturu u Kučevu direktor je, pre dva meseca, doneo odluku da mi ne produži ugovor. Toj odluci prethodilo je mobingovanje i šikaniranje punih sedam meseci. Toliko sam trpeo jer sam se razboleo i bila su mi potrebna primanja i zdravstveno osiguranje. Nakon apela i pisama podrške koje su pisali dramska umetnica Gorica Popović i pisac Mladen Milosavljević, više od 250 ličnosti iz kulturnog života Srbije potpisalo je pisma podrške i apel da me vrate na posao. To je dovelo do dogovora sa predsednikom opštine da me zaposle u biblioteci. Nažalost, taj dogovor nije ispoštovan i ja sam i dalje bez posla“, naveo je Dragan Despot Đorđević u dopisu redakciji Nova.rs.
Dragan Despot Đorđević jedan je od onih ljudi „iza scene“ bez kojih bi izvođenje kulturnih sadržaja bilo znatno teže, ako ne i nemoguće. Tim više kada su u pitanju kulturni centri u manjim sredinama. I Đorđević je 12 godina neprekidno radio taj posao u Centru za kulturu u Kučevu, a onda mu ugovor krajem marta jednostavno nije produžen. Čim je za to saznala, glumica Gorica Popović napisala je pismo podrške ispod kog se odmah potpisalo 125 umetnika i ličnosti iz različitih oblasti kulture i javnog života.
Pismo Gorice Popović
„Dragi prijatelji i kolege, još jedna u nizu nepravdi dešava se nad malim, običnim čovekom. Dragana Despota Đorđevića upoznala sam pre 20 godina, kada su osnovane pozorišne svečanosti „Žanki u čast“ u Rabrovu, u čije je stvaranje Dragan utkao i veliki deo sebe. To su bili Draganovi počeci. Poslednjih 12 godina radio je u Centru za kulturu u Kučevu i njegov rad je vidljiv, a rezultati vredni poštovanja. Stvorio je mali, ali prepoznatljiv kulturni identitet Kučeva, Zvižda i Homolja spajajući tradiciju i savremenu umetnost. Tradiciju je čuvao od zaborava i sa ponosom upoznavao Srbiju sa nasleđem jednog kraja i oblasti. Savremeno je stvarao i dovodio u Kučevo te se tako Kučevo našlo i pozicioniralo na kulturnoj mapi Srbije. Nakon 12 godina predanog rada, Draganu nije produžen ugovor i on tamo više ne radi. Svi su na gubitku, i grad, i ustanova, građani, i Dragan, jer ima ljudi koji svoj život posvete i podrede nečemu kao što se Dragan posvetio razvoju kulturnog života, predstavljajući i negujući kulturu zavičaja. Dragan je pre par meseci pobedio u jednoj borbi protiv teške bolesti. Apelujem da pobedi razum i dajem podršku Draganu da pobedi i nastavi da se bavi kulturom za dobrobit svih nas i čitave zajednice, navela je Gorica Popović u pismu.
Apel potpisali dramski umetnici, pisci, muzičari…
Njeno pismo su u formi apela potpisali akademik Matija Bećković, glumci Aleksandar Alač, Anja Alač, Aleksandar Srećković, Ana Sofrenović, Anastasia Anja Mandić, Andreja Maričić, Bane Jevtić, Boba Latinović, Branislav Platiša, Branka Šelić, Branko Vidaković, Branko Jerinić, Vanja Milačić, Vesna Čipčić, Vjera Mujović,
Vuk Kostić, Vuk Saletović, Goran Šušljik, Gordan Kičić, Milena Pavlović Čučilović, Milan Čučilović, Milan Caci Mihailović, Milica Milša, Miljan Prljeta, Miloš Samolov, Mladen Bata Sovilj, Slobodan Stefanović, Nataša Ninković, Pavle Pekić, Paulina Manov Đurđević, Petar Mihailović, Radoslav Rale Milenković Rale, Suzana Petričević, Tamara Krcunović, Tihomir Stanić, Ivan Jevtović, Ivan Tomić, Milorad Damjanović, Ivana Nedeljković, Toma Trifunović, Cvetin Aničić, Dušanka Glid Stojanović, Dušica Novaković, Zinaida Dedakin, Zlatan Vidović, Zoran Ćosić, Jelena Čvorović Paunović, Joakim Tasić, Katarina Žutić, njihov kolega iz Crne Gore Vule Marković i glumac i reditelj Ferid Karajica.
Potpis ispod pisma stavili su i filmski i pozorišni reditelji Ana Maria Rossi, Srdan Golubović, Milica Kralj, Božidar Đurović, Dejan Janković, Janko Baljak, Miloš Čolić, Stevan Bodroža, scenaristi Tamara Drakulić, Đorđe Milosavljević i Žarko Jokanović, kostimograf Boris Čaksiran, scenograf Miodrag Tabački, koreograf Dejan Trifunović, pisci Goran Gocić, Vladimir Tabašević, Igor Marojević, Goran Stojičić, Filip Grbić, Filip Grujić, Vesna Kapor, Jelica Greganović, Bogdan Stevanović Blogdan, Adnadin Jašarević, pesnici Mošo Odalović i Milan Rakulj i izdavač Vesna Pešić.
Među potpisnicima su i džez pevačica Nada Knežević, operska pevačica Dragana del Monako, muzičari Biljana Krstić, Rade Bulatović Čeja, Tanja Jovićević, Ana Stanić, Aleksandar Janković (Instant karma), Ana Bekuta, Aleksandar Petrović – Aca Seltik, Branko Pražić, muzičar i slikar Nenad Marić – Kralj Čačka, zvezda narodne muzike Ana Bekuta, nastavnik narodne igre Slaviša Đukić, etnomuzikolozi Dimitrije Golemović i Maja Radivojević, doktor muzičke umetnosti Miloš V. Nikolić, vizuelni umetnici Dragoljub Raša Todosijević, Vladimir Lalić, Janoš Mesaroš, Danilo Vuksanović, vajar i profesor FLU Radoš Antonijević, profesori Fakulteta primenjenih umetnosti Vladislav Vanja Šćepanović, Desimir Denić, Marko Lađušić i Marko Vukša, istoričarka umetnosti Maja Škaljac-Stanošević, profesor Univerziteta umetnosti Nikola Božović, digitalni umetnik Danko Đurić, likovna kritičarka i novinarka Maja Živanović, kustos Julija Bašić Živković, TV autorke Jasmina Nikitović-Stojičić i Anita Panić, Jelena Tinska, Maja Volk…
Podršku Đorđeviću pružile su i druge ličnosti iz različitih oblasti javnog života, poput građanske aktivistkinje i istoričarke umetnosti Aide Ćorović, kulturne radnice Gorice Mojović, psihologa Žarka Trebješanina, heraldičara Dragomira Acovića i sociologa kulture Senke Subotić, a potpisi i dalje stižu.
„Nadmašio je sve što sam mogao da vidim“
Pismo podrške na adresu Centra za kulturu poslao je i pisac i etnolog Mladen Milosavljević, sa potpisima Ljubivoja Ršumovića i još 66 pisaca, kao i 72 vizuelna umetnika.
„Februara 2017. godine dobio sam poziv za učešće u tematskoj zbirci, koju su mahom činile priče iz oblasti folklorne fantastike, smeštene u ambijent tajanstvenog i magičnog Homolja. Ono što mi je odmah upalo u oči jeste zaista impozantan spisak pisaca, od početnika, kojima sam u to vreme i sam pripadao, pa do živih klasika poput Matije Bećkovića i Ljubivoja Ršumovića. Poziv mi je uputio čovek čije mi ime u tom trenutku nije bilo poznato i koji je u zbirci bio potpisan kao kourednik. Saradnja je tekla sjajno, urednik nenametljiv, ali precizan sa komentarima i sugestijama, zahvaljujući kojima je nastala priča ‘Najden i Nina’. Kasnije sam, upravo zahvaljujući ovoj saradnji i priči, bio pozvan za učešće na još nekoliko sličnih projekata a vremenom se ispostavilo da je pomenuta zbirka bila samo prva u nizu, inicirajući nastanak sada već čuvenog serijala ‘Čuvari zlatnog runa’, čiji sam poslednji, četvrti deo, imao prilike da i sam potpišem kao kourednik“, piše Milosavljević.
Mladenović navodi da je za nešto više od decenije „obišao veliki broj kulturnih centara u Srbiji i imao prilike da sarađuje sa zaista impozantnim brojem darovitih i posvećenih ljudi, od srca predanih promovisanju kulture kraja u kome žive i rade“.
„Ipak, Dragan Despot Đorđević, čovek o kome je bilo reči na početku i zbog koga i pišem ovaj tekst, svojom energijom i nesebičnom predanošću je nadmašio sve ono što sam do tada imao prilike da vidim. Radeći na čelu kučevačkog Centra za kulturu ‘Dragan Kecman’ Dragan Despot Đorđević se tokom 12 godina zalagao, kako je znao i umeo, da priča o njegovom zavičaju i nekim običajnim varijetetima koji ga krase dopre što dalje“, piše Mladenović.
Ispod njegovog pisma potpise su stavili pesnici i prozni pisci Ljubivoje Ršumović, Aleksandar Tešić, Alma Zornić, Andrija Jonić, Angelina Meringer, Boris Mišić, Branka Selaković, Vlada Arsić, Vladimir Kecmanović, Vladimir Petrović, Vladislava Vojnović, Vule Žurić, Gorana Balančević, Gojko Božović, Goran Jovanić, Goran Skrobonja, Goran Tokić, Dalibor Ćulibrk, Danica Bogojević, Darko Tuševljaković, Dimitrije Stevanović, Dragan Jovićević, Dragan Milanović, Drina Steinberg, Duško Blagojević, Edi Saša Đorđević, Željko Obrenović, Zoran Grujić Gruja, Zoran Petrović, Ivan Branković, Ivan Drajzl, Jasmina Vrbavac, Jovana Atanacković, Jovana Ristić, Laura Barna, Marko Krstić, Marko Braković, Marko Vidojković, Matilda Veljković, Milan Miki Aranđelović, Milena Stojanović, Miloš Lukić, Miloš Petković, Miodrag Milanović, Miomir Petrović, Mira Satarić, Mirjana Uzelac, Mladen Milosavljević, Mladen Stanisavljević, Nataša Milić, Nebojša Petković, Nemanja Jovanov, Nenad Gajić, Olivera Skoko, Oto Oltvanji, Pavle Zelić, Petra Nešić, Petra Rapaić, Radmilo Anđelković, Relja Antonić, Sanja Savić Milosavljević, Slaviša Pavlović, Siniša Sušić, Stevan Šarčević, Tihomir Jovanović i Uroš Timić.
View this post on Instagram
To pismo podrške potpisali su i slikari Aleksandar Bajunović, Ana Mutavdžić, Andrej Konopek, Branko Vasiljević, Vladimir Petrović, Vladimir Crnomarković, Vlado Njaradi, Ivana Živić, Isidora Ivanović, Jasna Opavski, Jelena Vićentić, Jovan Spasić, Josip Tkalčec, Joškin Šiljan (Nebojša Stojković), Ljiljana Bursać, Marija Ilić, Marija Knežević, Marjan Muškinja, Nemanja Okiljević, Ranko Krstajić, Ratko Janković, Saša Montiljo, Slava Radivojević Slavoljub, Slavica Sekuloski, Slavko Krunić, Rajna Krulj, Teodora Zanoškar, Šandor Šlajf, Hasan Bekanović, Dragan Jovanović, Dragoslav Husar, Dušan Prodana, Duška Karalić Stanić, Uroš Đurić, Dražen Milić, Zoran Zograf Suvajac, Milan Kolbas, Milena Radivojević i Vuk Ćuk.
Svoje potpise stavili su i vajari Tamara Rakić, Petar Hranuelli, Tamara Zečević, Vera Stančarević, Zoran Mojsilov, Nada Denić, vajar i grafičar Miroslav Savkov, primenjeni umetnici i grafičari Budimir Dimitrijević, Admir Mujkić, Adriana Drakul, Aleksandar Spasić, Anastasija Kocic, Andreja Krstić,
Bojan Veljković, Dejan Ristić, Dragana Marković, Vojislav Marković, Irena Kuzmanović, Kristina Pirković, Miloš Đuran, a među vizuelnim umetnicima i Aleksandar V. Branković, strip crtač i animator Aleksa Gajić, Aleksandar Todorović, profesor Fakulteta umetnosti u Kragujevcu Željko Đurović, Marko Kusmuk, Matija Simović, dr Nikola Pešić, Neda Arizanović, Nenad Gajić, arhitekta Daliborka Vinkić i kulturni poslenik Cvetko Stanojević.
Obrazloženja u pismima Gorice Popović i Mladena Milosavljevića, kao ni svi potpisi koji su i svojevrsni leksikon „ko je ko u kulturi u Srbiji“, kao da nisu doprli do čelnika Centra za kulturu „Dragan Kecman“ (do decembra prošle godine „Veljko Dugošević“) i opštine Kučevo. Pozvali smo danas za komentar direktora Centra za kulturu Zlatana Zlabukoveca, ali nam je u njegovoj kancelariji rečeno da je „na sastanku Upravnog odbora“ i da će mu „preneti poruku, pa će se on pozvati nas“.
I predsednika opštine Kučevo dr Ivana Rajičića pozvali smo na direktan telefon u njegovom kabinetu i, kada smo se predstavili, rečeno nam je da će nam prebaciti vezu, nakon čega niko nije podizao slušalicu. Na telefon se u narednih nekoliko pokušaja niko nije javljao ili je veza bila zauzeta.
„Despot, mali veliki čovek“
Odgovore čeka i Dragan Despot Đorđević, koji se oporavlja od teške bolesti i ozbiljne hirurške intervencije krajem januara. On je za naš portal samo kratko rekao da je „pod konstantnim stresom i da mu je teško da govori o svemu“. Đorđević je objavio šest zbirki poezije (među kojima i „Dvopev“ sa glumcem Tomom Kuruzovićem), član je Udruženja književnika Srbije i živi u Rabrovu kod Kučeva.
U znak podrške Đorđeviću više od stotinu likovnih umetnika uradilo je njegove portrete i ta jedinstvena izložbena postavka, nazvana „Despot, mali veliki čovek“ predstavljena je krajem prošle godine u neformalnom kulturnom centru „Kvaka 22“ u Beogradu, a sada stižu pozivi i iz drugih gradova Srbije i Crne Gore da bude predstavljena i kod njih.
View this post on Instagram
„Uživam u poslu koji radim. ‘Ne radim da bih živeo, već živim da bih radio’ je moj životni moto. Izložba ‘Despot, veliki mali čovek’ nastala je s ciljem da mi se pruži podrška u teškom životnom periodu kroz koji sam prolazio. Ta podrška, pre svega mojih prijatelja, a zatim i umetnika, dala mi je snagu i volju da se borim i izađem kao pobednik iz bitke koja se teško dobija. Ideja je potekla, a u velikoj meri i realizovana, od mog najboljeg prijatelja Bojana Veljkovića, primenjenog umetnika. Bojan je okupio više od sto umetnika koji su za potrebe izložbe naslikali moje portrete“, kazao je Đorđević novinarima.
On je, između ostalog, i autor projekta „Velikani srpskog glumišta“ iz kog je nastala izložba sa više od 70 radova umetnika odabranih na konkursu Udruženja građana „Žanka Stokić“. Izložba je predstavljena u 20 gradova Srbije (između ostalog letos i u okviru Festivala evropskog filma na Paliću), a danas je deo stalne postavke Doma kulture u Rabrovu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare