Zbogom, Milorde – život i pesme Đorđa Marjanovića

Kultura 15. maj. 202118:46 > 18:57
Podeli:
Djordje Marjanovic
Đorđe Marjanović Foto:Screenshot/Youtube

Želje i snovi nas pokreću i svaki put daju neki novi smisao životu. Srećan sam jer sam uspeo da se ostvarim i kao umetnik i kao porodičan čovek. Voleo bih da sam imao više vremena za druženje i viđanje s prijateljima koji su rasuti po svetu, rekao je u jednom intervjuu legendarni Đorđe Marjanović, preminuo danas u 90. godini u Beogradu.

Đorđe Marjanović, legenda jugoslovenske i srpske zabavne muzike, rođen je 1931. godine u Kučevu, gimnaziju je završio u Požarevcu, a potom se upisao na studije farmacije. Međutim, ljubav prema muzici je prevladala, pa se po apsolviranju na fakultetu u Beogradu izdržavao različitim poslovima, radeći između ostalog i kao raznosač mleka, inkasant u Radio Beogradu i statista u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (i na filmu „Svi na more“), a potom je, nakon audicije za pevače u Udruženju džez muzičara, pevao na igrankama i drugim zabavama u Beogradu.

Za prelomni trenutak u njegovoj karijeri uzima se 1958. godina, kada je u Nišu otpevao čuveni hit „Zvižduk u osam“, kao i „Plavo u plavom“, „Stidljivu serenadu“ i još jednu vestern pesmu, čiji naziv je ostao negde u istoriji.

„Kada je Đorđe skinuo sako…“

Za razliku od do tada ustaljene prakse pevača zabavne muzike da stoje za mikrofonom, Đorđe Marjanović izgradio imidž nepredvidivog, izražajnog pevača koji je skidao mikrofon sa stalka, kretao se po sceni, skidao sako i bacao ga u publiku, padao na kolena ili plakao izvodeći pesme. „Zvižduk u osam“, kada je nastupio sa tom pesmom na televiziji, postao je apsolutni hit.

Njegova prva LP ploča „Muzika za igru“ (1959) sa grupom „Plavi ansambl“ objavljena je tačno na njegov 28. rođendan, dok je služio vojsku u Sloveniji. Ta ploča je, kako je zabeleženo, prodata u 11.000 primeraka kada u celoj Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona. Dve godine kasnije, objavo je album „Mustafa“, praćen Plavim ansamblom i Kvartetom Ivanović, a do kraja karijere objavio je još četiri albuma, 21 maksi singl i desetine „singlica“.

Sa „Pesmom raznosača mleka“ i „Prodavačem novina“ učestvovao je 1961. godine na festivalu zabavne muzike u Opatiji i osvojio je tri nagrade.

Kada godinu kasnije na takmičenju „Zlatni mikrofon“ u beogradskom Domu sindikata sa pesmama „Zvižduk u 8“ i „Milord“ (obrada Edit Pjaf) nije dobio prvu nagradu, razbesnela publika, smatrajući da je pevač oštećen, blokirala je tadašnji Trg Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića), a zbog nereda je, kako je prenela tadašnja štampa, morala da interveniše i policija. Da bi se umirili „đokisti“, kako su se njegovi obožavaoci prozvali, Marjanović se popeo na krov automobila pred Domom sindikata i odatle je pevao okupljenima.

Kao jedna od legendi prenosi se i da mu je, pred jedan od tradicionalnih koncerata u Domu sindikata, stigla poruka: „Molim vas, Đorđe, izvinite, nisam u mogućnosti da dođem na Vaš koncert“ sa potpisom Jovanke Broz.

Od ranih šezdesetih skoro da nije bilo festivala domaće zabavne muzike (Beogradsko proleće, Opatija, Šlager sezone, Splitski festival, Zagrebački festival…) a da on nije bio među učesnicima. Tada već velika zvezda u zemlji, bio je i među prvim izvođačima jugoslovenske popularne muzike koji su odlazili na turneje po SSSR-u. U Sovjetskom savezu bio je toliko popularan da je, kako je zabeleženo, na stadionu „Lenjin“ 15 dana zaredom pevao pred 15.000 ljudi, a da je o njegovim nastupima iza „gvozdene zavese“ pisao i američki „Njuzvik“.

„Sovjetska zvanična kritika nije me prihvatila kao nosioca zapadne kulture, već kao stvaraoca slovenske estradne umetnosti. Postoji kod nas pogrešna predstava o sovjetskoj publici: kao, oni nisu videli, oni ne znaju šta valja… Ali, ta publika je – što se Zapada tiče – videla više nego naša! Tamo su gostovali gotovo svi italijanski pevači: Mina, Milva, Modunjo, Morandi. O francuskoj garnituri da ne govorim: imali su čak i čast da im dođe i Žak Brel. Bio je Luis Armstrong-Sačmo, gostovali su poznati džezisti. Jedino nije bilo zapadnih pop grupa, ali zato dolaze poljske grupe koje su na visokom nivou. Žao mi je što naša publika nije upoznata sa tom muzikom s Istoka“, pričao je Marjanović u jednom intervjuu, objavljenom u knjizi „Bolja prošlost – Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940 – 1989“ Petra Lukovića.

Na jednom od tih putovanja u SSSR upoznao je i 11 godina mlađu suprugu Eli, sa kojom je bio u braku od 1966. godine i rodilo im se troje dece.

Tokom šezdesetih godina nizali su se njegovi hitovi „Stjuardesa“, „Romana“, „Ema, Emili“, njegove verzije pesama „Beograde“ i „Potraži me u predgrađu“…

Kada se krajem te decenije na sceni zabavne muzike pojavio Miki Jevremnović, među dvojicom pevača vladalo je rivalstvo na sceni, ali su van scene bili izuzetno dobri prijatelji.
„U vreme kada smo bili popularni, pokrenuti su klubovi ‘đokista’ i ‘mikista’, ali naše prijateljstvo nije moglo ništa da naruši“, rekao je Marjanović 2017. godine, duboko pogođen vešću o Jevremovićevoj smrti.

I tokom sedamdesetih, Marjanović je sa uspehom nastupao na festivalima, redovno je odlazio na turneje po SSSR-u, ali i drugim zemljama. Krajem te decenije objavio je i album „Hvala vam, prijatelji“ (1979) sa pesmama koje su za njega pisali Đorđe Balašević („Zima u Budimpešti“), Mladen Vranešević iz „Laboratorije zvuka“ („Moje ludo srce“), Vojkan Borisavljević („Maestro“), Aleksandar Korać i pesnik Duško Radović („Gramatika srca“), Kornelije Kovač i Bora Đorđević („Aerodrom“)…

Na nastupu u Melburnu 1990. godine, gde je bio gost Lepe Brene, Đorđe Marjanović je doživeo moždani udar, nakon čega neko vreme nije mogao ni da govori. Glas mu se vremenom vratio i od tada je povremeno, na zahteve ljubitelja njegove muzike, priređivao koncerte, ali mahom pevajući na plejbek.

Njemu u čast u Domu sindikata je 1994. godine održan koncert „Rokeri Đorđu Marjanoviću“, gde su njegove hitove izvodili Milan Delčić Delča, Dejan Cukić, Rambo Amadeus, Dejan Cukić, pop grupa „Ruž“ i drugi izvođači.

Karijeru je zvanično završio velikim koncertom 31. maja 2004. godine u beogradskom Sava centru. Četiri godine kasnije, na njegov 80. rođendan, priređen je koncert „Milordu s ljubavlju“ na kom su Marjanoviću u čast pevali njegovi prijatelji Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Oliver Njego, Dragana del Monako, Bora Đorđević…

Marjanoviću je sovjetski predsednik Mihail Gorbačov osamdesetih godina dodelio Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR-a, a dobitnik je i najvećih priznanja u zemlji: Ordena rada sa srebrnim vencem (1972), Ordena zasluga za narod sa srebrnim vencem, Zlatne plakete Beograda, Sretenjskog ordena trećeg stepena, Zlatnog mikrofona Radio Beograda (2016), nagrade za životno delo Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike (2018)…

Pojavljivao se i u kameo ulogama u više igranih filmova, a o njemu su snimani i dokumentarci, a objavljena je i biografska knjiga „Energija slobode“ (2019) Marijane Dujović.
Ima svoj muzej u rodnom Kučevu.

Komentari

Vaš komentar