0
Pazite se tog klinca. Jednoga dana nateraće ceo svet da priča o njemu, proročke su reči koje je izgovorio Mocart kada je prvi i jedini put čuo Ludviga van Betovena. I 250 godina nakon rođenja jednog od najvećih svetskih kompozitora cela planeta i dalje priča o njemu.
Betoven je za života stekao slavu kao virtuoz i kompozitor čija su muzička dela obeležila vrhunac bečkog klasicizma i utrla put romantičnom periodu. I dok se o njegovom opusu sa oko 700 kompozicija, među kojima su devet simfonija, pet klavirskih koncerata, šest klavirskih trija i koncert za violinu i orkestar, duhovna muzika, kamerni komadi, zna gotovo sve, evo i nekih od manje poznatih detalja iz života velikog kompozitora i pijaniste.
1. Betovenov rođendan
Niko ni danas, 250 godina kasnije, ne zna kada je Betoven tačno rođen. Osim da se to desilo u Bonu. Jedino što se pouzdano zna jeste da je krštenje obavljeno 17. decembra 1770. Otuda pretpostavka da je, najverovatnije, na svet došao 16. decembra. Ili možda dan ranije…
2. Španac
Nadimak koji je kompozitoru nadenut još u školi glasio je „Španac“ (Der Spagnol). Prozvali su ga tako zbog njegove tamne puti. Iako je proteklih godina bilo žučnih dokazivanja da je Betoven, zapravo, crnac, pretpostavlja se da je u sebi imao mavarske krvi od nekog pretka koji je, po svoj prilici, služio u španskoj vojsci dok je ona pod okupacijom držala Holandiju.
3. Nanet kao majka
Kada je imao samo 17 godina, umrla mu je majka za koju je bio veoma vezan. Od oca, muzičara na dvoru, ali i teškog alkoholičara, se distancirao. Sam je vodio računa o dva brata. Pateći zbog majke, Betoven je, kako beleže neke biografije, majčinsku figuru pronašao u Nanet Štrajher. A Nanet je bila poznata po svom konstruktorskom umeću, tačnije pravljenju instrumenata. Upravo je ona Betovenu, pijanističkom „čudu od deteta“ napravila prve klavire.
4. Perač sudova
Iako već čudo od deteta, koje je sa sedam godina održao prvi koncert, suočavao se i sa nekim preprekama. Tako je kada je imao 19 godina bio najmlađi član dvorskog orkestra na putovanju brodom Rajnom. Delegiran je bio da na tom putovanju obavlja najgori i najprljaviji posao – da pere sudove u kujni.
5. Posrednik mozga
Kada je Betovenu njegov mlađi brat, koji se naglo obogatio špekulantskim poslovima poslao vizit-kartu na kojoj je pisalo: „Johan van Betoven, posrednik nekretninama i vlasnik zemlje“, kompozitor se razljutio i uzvratio mu pismom u kome je stajalo samo ovo:
– Ludvig van Betoven, vlasnik i posrednik mozga.
6. Jedini susret Betovena i Mocarta
Kada je bio mlad, Betoven je imao ogromnu želju da upozna jednog od najvećih kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta. I sve je činio kako bi do tog susreta došlo. Kada je konačno Mocartu došao „na noge“, austrijski kompozitor, usred posla, nije bio baš raspoložen za susret sa novim „čudom od deteta“. Želeći da ga zadivi, Betoven je na klaviru počeo da izvodi Mocartov „Koncert za klavir broj 24“. „Nemoj to“, prekinuo ga je Mocart, poručivši mu da odsvira nešto svoje. I kada se Betoven povinovao molbi, usledio je proročki Mocartov komentar:
– Pazite se tog klinca. Jednoga dana nateraće ceo svet da priča o njemu!
7. Geteu: Ja sam slavan, ne ti
Prvi susret sa Johanom Volfgangom Geteom bio je više nego zanimljiv. Iako je te 1808. godine, kada su se susreli u Karlsbadu, Gete zahvaljujući „Patnjama mladog Vertera“ već imao svetsku slavu kao pisac, ali i političku karijeru, Betoven nije dao na sebe. Nakon upoznavanja, krenuli su u vožnju kočijom. Dok su prolazili ulicama, mnogi građani su ih pozdravljali s oduševljenjem, što je Gete ovako prokomentarisao:
– Zaista je dosadno je biti ovako slavan! Svi me pozdravljaju.
A Betoven ga je prekinuo ovom porukom:
– Ekselencijo, ne treba da vam bude neprijatno, jer oni pozdravljaju mene!
8. Čovek principa
Čuvena kompozitorova „Treća simfonija“, poznatija kao „Eroika“ originalno je bila zamišljena kao oda Napoleonu Bonaparti i njegovim osvajanjima. Prvobitno je nosila naziv „Buonaparte“, ali kada je čuo da se Napoleon proglasio carem, razjareno je vikao:
– Pa on je običan smrtnik! A sada će da tlači druge, misleći da je iznad svih, i postaće tiranin!
Potom je pocepao prvu stranu simfonije, bacivši je na pod. Na kraju, ne samo što joj je promenio naziv, već ju je posvetio „sećanju na velikog čoveka“.
9. Patnja zbog neuzvraćenih ljubavi
Betoven je jako voleo žene i svoje izabranice prosio tri puta. I sva tri puta bio je odbijen. Jedna od izabranica mu je čak rekla da je „ružan i malo lud“. Druga je imala kučence, po imenu Gigons. I to psetance iskazivalo je više naklonosti prema Betovenu nego njegova vlasnica. Njegova najpoznatija klavirska kompozicija „Za Elizu“ i danas je zagonetka, jer se ne zna sa sigurnošću kome ju je posvetio. Istoričari smatraju da je bila namenjena nemačkoj operskoj pevačici Elizabeth Rokel, koju je takođe, pitao da se uda za njega. Pronađena su i njegova pisma u kojima piše o svojoj besmrtnoj ljubavi:
„Već u krevetu moje misli su uz tebe, moja besmrtna ljubavi, malo vedre, pa opet tužne…. Živeti mogu ili samo s tobom ili uopšte ne…“
No, odbila ga je i ona. A on je stravično patio zbog svih neuzvraćenih ljubavi.
10. Omiljena kafana
Mesto na kojem je Betoven najviše voleo da provodi vreme bila je jedna kafana u Beču. Zvala se „Schwann Inn“ i on je uobičavao da tamo ispija omiljeno crveno vino. Britanski aristokrata i kompozitorov savremenik Džon Rasel, kako je zapisano, svedočio je da bi on svake večeri sedeo u kutku, pio „vino i pivo, jeo sir i dimljene haringe i čitao novine“. Kada bi u lokal ušao neko čija mu se faca nije svidela „pljunuo bi“, uz opasku: „Kakva lopovska faca“ i demonstrativno napustio kafanu.
11. Divlji, zapušten izgled
Visok metar i šezdeset, Betoven je, kako su pisali neki istoričari, bio ružan, često sa licem punom akni, neuredan… Džon Rasel je govorio da je bio „izgubljen za društvo“. Zapuštenog, gotovo divljeg izgleda britanski aristokrata je pričao kako se Betoven godinama nije češljao, a kamoli šišao. Jednom ga je ta nebriga o sebi koštala žestoko… Naime, prolicija ga je privela, misleći da je beskućnik, jer je u ogromnom, zaprljanom kaputu išao ulicama i buljio kroz prozore u kuće Bečlija.
12. Seljakanje
Kompozitor se čitavog života seljakao. Iako rođen u Bonu, većinu života je proveo u Austriji. Iako je uglavnom živeo u Beču, ni tu ga nije držalo mesto. Seljakao se nebrojeno puta. Obično se leti selio iz grada na selo, a onda bi na jesen ponovo po Beču tražio novi stan. Počesto ga je nerviralo što nije bio dovoljno bogat da može sebi da priušti stan u gradu i letnjikovac na selu. A važio je i za neposlušnog i počesto neodgovornog podstanara.
13. Bezobrazni genije
Bio je preke naravi i to se nije stideo da ispoljava. Na svoje sluge je prvo bacao knjige, a onda i stolice, ne pokazujući sažaljenje ni u jednom trenutku. Kasnije bi govorio kako je samo nakon takvog ponašanja imao neophodne mir i tišinu ceo dan. Prema svima se isto ponašao – bilo da su u pitanju njegovi zaposleni, plemići ili izdavači. Vrlo često krajnje bahato, uz uvrede i psovke. Jedan njegov biograf nazvao ga je „bezobraznim i nepristojnim genijem“.
14. Opera, samo jednom
Iako se Betovenov muzički opus sastoji od oko 700 kompozicija i uprkos tome što se još od baroka opera za jednog kompozitora podrazumevala, on je prkosio „normama“. Potpisao je samo jednu operu, „Fidelio“ 1805. godine. A i sa tom jednom se prilično namučio. Bilo je više probnih verzija, a pravu, završnu „pogodio“ je tek iz četvrtog puta.
15. London kriv za „Devetu simfoniju“
Za to što je iza sebe ostavio takvo remek-delo kakva je Deveta simfonija glavni krivac je London. Tačnije, Kraljevska filharmonija koja je 1817. godine od kompozitora naručila delo, koje će se ispostaviti i da je njegovo poslednje. A i sama premijera tog dela umalo se nije dogodila. Uoči prvog izvođenja bilo je razmirica, neki članovi orkestra su u poslednji čas napustili probe pred premijeru. Čudo je da je, zbog svega što je pratilo, uopšte i izvedena.
16. Orkestar staje, Betoven i dalje komponuje
Opšte je poznato da su još 1796. nastupili prvi znaci gubitka sluha kod kompozitora. Osećao se sve izolovanijim, a svojoj braći piše da mora da živi u usamljenosti, jer ne može ljudima da kaže: „Govorite glasnije, vičite, jer ja sam gluv!“ i dodaje: „Kako će ljudi razumeti da onaj koji je izgubio sluh može da nastavi da komponuje?“
O teškoći sa kojom se suočavao svedoči i podatak da bi svoju Devetu simfoniju nastavio da diriguje i kada je orkestar završio izvođenje.
„Teško je bez knedle u grlu zamisliti trenutak kada veliki kompozitor nastavlja da diriguje imaginarnom orkestru u svojoj glavi davno nakon što je izvedba završena“, piše Klasik fm.
17. Prokletstvo broja 9
Betoven je napisao tačno devet simfonija i nesvesno započeo tradiciju među kompozitorima romantičarskog perioda da iznedre isti broj simfonija. Baš devet, niti jednu više, niti jednu manje. Tako su Šubert, Maler, Dvoržak ili Brukner iza sebe ostavili tačno devet simfonija. Tako je stvoren mit o „prokletstvu broja 9“.
18. Misterija Betovenovih poslednjih reči
Betoven je preminuo u Beču 26. marta 1827. godine. „Prijatelji aplaudiraju, komedija je završena“, navodno je na samrti izustio Betoven. Ili: „U raju ću konačno čuti“… Međutim, da li su zaista to bile njegove reči, misterija je i danas.
Ono što se zna jeste da se u trenutku smrti slavnog kompozitora desio iznenadni udar groma. Betoven je podigao ruku, čvrsto skupivši dlan u pesnicu. Legenda kazuje da je to bio njegov poslednji pokušaj suprotstavljanja sudbini. Ali, realnost je bila takva da je imao spazam mišića, izazvan bolešću od koje je patio i koja mu je oduzela život – ciroze jetre, u kombinaciji sa hepatitisom i upalom pluća.
19. Pola Beča na sahrani
I dok kroz istoriju mnogi umetnici nisu dobili zasluženu slavu ili priznanje za života, to sa Betovenom nije bio slučaj. Mnogi su ga okarakterisali kao prvu pravu superzvezdu svog doba. Sahrani kompozitora prisustvovalo je oko 20.000 ljudi. To je, u ono vreme, bila gotovo polovina stanovništva tadašnjeg bečkog gradskog jezgra. Među prisutnima, koji su došli da odaju poslednju počast kompozitoru, bili su i Franc Šubert, Karl Černi, Johan Nepomuk Humel…
20. Evropska himna
Veće Evropske unije je još 1972. godine proglasilo „Odu radosti“, poslednji stav Devete simfonije, službenom himnom. Međutim, tada su naišli na golem problem. Samo delo trajalo je 25 minuta, što nikako nije bilo prigodna dužina za velike događaje, proslave, prijeme… I Betovenovo slavno delo skraćeno je na „razumnu meru“ – dva i po minuta. Modifikovali su je i tako što su uklonili stihove, a sve zarad toga da se istakne višejezičnost zajednice, odnosno ne stavlja u prvi plan niti jedan jezik.
21. Simfonija u „Groznici subotnje večeri“
Iako Betovena često nazivaju revolucionarom i vizionarom, koji je svojim improvizacijama na klaviru „prizvao“ džez, pa čak i ocem rokenrola, i disko muzika se pozivala na njegova dela. I dok su njegova dela korišćena u mnogim filmovima i TV ostvarenjima, malo je poznato da se delić Betovenove Pete simfonije može, doduše jedva, čuti i u hit filmu iz 1977. godine „Groznica subotnje večeri“.
22. Otac kompakt diska
Tokom razvoja tada revolucionarnog projekta – audio kompakt diska, predsednik japanske kompanije „Soni“ Norio Ohga naglasio je da novi nosač zvuka mora da bude urađen tako da Deveta simfonija stane na jedan disk. S obzirom na to da snimak Devete simfonije pod dirigentskom palicom Vilhelma Furtvenglera, koji su čelnici „Sonija“ uzimali kao reper za novi nosač zvuka, koji je trebalo da zameni kasete i vinile, traje tačno 74 minuta – to je i odredilo kapacitet kompakt diska. Od tada na jedan CD staje tačno 74 minuta.
23. Ulice i svemir
O univerzalnom poštovanju koje Betoven uživa širom sveta i danas svedoči i činjenica da je na mapi sveta više od 700 ulica i trgova nazvano njegovim imenom. A samo u Nemačkoj više od 300 ulica nose njegovo ime. Betoven je „stigao“ i u svemir, pa se tako asteroid u pojasu između Marsa i Jupitera zove Ludvig van Betoven.
24. Najizvođeniji kompozitor
Posle Baha, Betoven je najpopularniji na striming platformi Spotifaj, jer svakog meseca njegova dela čuju se više od pet miliona puta. A i danas je Ludvig van Betoven najizvođeniji kompozitor klasične muzike. Njegova dela, prema dostupnim podacima, ubedljivo su najviše puta izvođena u koncertnim dvoranama. Samo u prošloj, 2019. godini, kada su koncerti bili „normalna pojava“, na gotovo 15 odsto svih koncerata klasične muzike izvedene su Betovenove kompozicije. Da u 2020. nije sve stalo zbog pandemije, ta brojka bi, s obzirom na planirano obeležavanje jubileja rođenja kompozitora, bila daleko veća.
25. „Roll over Beethoven“
Pionir rokenrola Čak Beri je snimio pesmu „Roll over Beethoven“ u Čikagu 1956. godine za „Čes rekords“, kao odgovor svojoj sestri Lusi. Naime, sestra mu je dosađivala izvodeći stalno na klaviru klasičnu muziku, dok je Beri hteo da čuje, pa i odsvira nešto drugo…
„Pregazi Betovena da vest čuje i Čajkovski“, bili su neki od stihova pesme, koja će vrlo brzo postati hit singl. Ne samo što je pesma bila hit za Berija, pa ju je magazin „Rolingstoun“ uvrstio na 97. mesto liste 500 najboljih numera svih vremena, već je i jedna od najobrađivanijih u istoriji muzike. A obrađivali su je razni – od Džerija Li Luisa, preko „Bitlsa“ do „Elektrik lajt orkestra“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
