0
Rat sa pandemijom označio je i ulazak sportskih klubova u borbu za preživljavanje, ali i početak odbrane zagarantovanih prava igrača. Malo je sredina u kojima su se dve strane našle "na prvu loptu", kao što je slučaj u Ulmu, odakle Jaka Lakovič, legendarni slovenački as, priča za Nova.rs.
U nemačkom klubu su brzo shvatili da jedni bez drugih ne mogu. Seli, dogovorili se i nastavili da rade. Da, nastavili da rade. Uprava u kancelarijama, tim u sali. Naravno, poštujući sve rigorozne zakone koji su na snazi u Bavarskoj i Nemačkoj od dolaska opasnosti zvane koronavirus.
PROČITAJTE JOŠ
„Izvinjavam se što nisam mogao ranije da se javim, pripremao sam trening, individualni. Po pravilima u dvorani mogu da budu jedan ili maksimalno dva igrača, s tim da je svako na svojoj polovini terena, sa svojim loptama. Nema nikoga da im dodaje, ni trenera, ni pomoćnika, već to sami moraju“, kaže za Nova.rs Jaka Lakovič, trener Ulma.
U ekipi nema izuzetka. Svi su spremni da treniraju.
„Svi zaposleni, a to znači i igrači, imaju pravo na rad, samim tim i obaveze, sve u datim okolnostima.“
Izuzetaka nije bilo ni kada je klub pitao da li bi se odrekli dela plata u situaciji kada nema utakmica i ne zna se ni kada će ih biti. Prvi je Lakovič rekao „da“, pa članovi njegovog stručnog štaba i igrači.
„Niko nas nije forsirao. Mislim da je to jedan sasvim razumljiv i ljudski potez. Lako je pokazati volju u dobrim vremenima, ali treba biti solidaran i dati doprinos kada je teško, da tim gestom pokažemo da i tada klub osećamo kao svoju kuću. To što smo mi uradili možda jeste nekome neočekivano, ali svako od nas je kamenčić u tom mozaiku i ako možemo da pomognemo onim što je do nas, a ovaj potez je bio do nas, na kraju ta slika može da bude dobra.“
Za sada slika izgleda lepo. Privukla je pažnju nemačke, pa i evropske javnosti.
Lakoviču je kriza, kao svima, otvorila veliki prostor za slobodno vreme.
„Najviše sam u karantinu, s porodicom, suprugom i troje dece. Prošetamo ponekad, jer ovde je slično kao u drugim zemljama. Možemo napolje, ali samo porodično ili samostalno, bez komunikacije sa ostalima na ulici. Nije uobičajno, ali zakoni su tu pre svega da bi nas zaštitili, odnosno da bismo zaštitili i druge od virusa.“
Ne krije da mu nedostaje košarka.
„Razgovor i igra sa decom mi upotpunjuje dan. Posle silnih godina u kojima nije bilo vremena za to, sada eto, možemo taj period uslovno da nadomestimo. S druge strane, često sam i uz tv ekran, gledam trenerske klinike, nastavljam da se podučavam, jer sam tek na početku trenerske karijere. Ima mnogo toga što treba da savladam.“
Prve časove Jaka je uzimao još kao igrač. Teorijski deo odslušao je za studentskom katedrom, praksu je odradio na najvećim evropskim terenima.
„Još kao igrač sam upisao trenerski odsek na DIF-u, dok sam od trenera u čijim sam ekipama igrao, zapisivao neke stvari, taktičke, tehničke…“
Predavače, čini se, da nije mogao da ima bolje, od Željka Obradovića, pa nadalje.
„Željko je najuspešniji trener u Evropi. Izuzetno zahtevan i fizički i psihički, ali je rad s njim pravi gušt. Taj neki mali segment na TV koji gledaoci vide tokom tajm auta (kada povisi ton), ne može da dočara zapravo njegov neverovatan odnos sa igračima. Ponaša se prema vama kao da ste deo njegove familije, pa se osećate sigurno, zaštićeno. Neprocenjivo.“
Među njegovim prvim učiteljima, ali kada je već seo na klupu, bio je Igor Kokoškov, tadašnji selektor Slovenije, kome je Jaka asistirao.
„Genijalac. Vratio je gruzijsku košarku u evropski vrh, mi smo s njim osvojili evropsko zlato, prvo u istoriji slovenačkog sporta. Sa svakim igračem i saradnikom je izgradio odličan odnos, ne samo kod nas u reprezentaciji. Izuzetan stručnjak i čovek. Uvek spreman da u prvi plan istakne igrače, jer je košarka sport igrača. Primetili ste to i kada je promovisan u selektora Srbije. Ubeđen sam da će se jednog dana vratiti i na mesto prvog trenera nekog NBA tima, jer to svim kvalitetima zaslužuje. Ljudi još ne shvataju zapravo koliko je veliki trener.“
Genijalacem Lakovič oslovljava još nekoga – Luku Dončića.
„Svi mi ga pratimo više od četiri godine. Genije kakav se ne rađa u sto godina. Neopisiv talenat kome je košarka u krvi, i takmičenje, nije važno da li je utakmica ili trening. Impozantno je kako se, kada počne takmičenje, Luka pretvori u ‘zver’. Samo razmišlja o pobedi.“
Pobednički gen Jaka pokušava da usadi i u ekipu Ulma koja ima odličnu podlogu. Godinama je pri vrhu nemačke košarke. Ali, za razliku od drugih, bavarski tim ne žuri. Uspeh se bazira ne toliko na novcu, koliko na razvoju igrača.
PROČITAJTE JOŠ
„U Ulmu je košarka jedni sport u najvišem rangu. Ako sam dobro razumeo, dvorana je bila rasporodata na poslednjih 150 utakmica. Pred start ove sezone prodato je skoro 4.300 godišnjih karata. Stabilan su klub, već nekoliko sezona najbolje posluje u Bundesligi. Ako pogledate ko je sve ovde igrao, videćete da su razvili mnogo igrača. U julu bi trebalo da otvore trenažni centar, na kojem mogu da im pozavide silni evropski klubovi, a ne bi ga se postideli ni NBA ekipe. Ukratko, dva suvlasnika kluba rade racionalno, idu stepenik po stepenik.“
I Lakovič ide stepenik po stepenik. Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik u drugom timu Barselone, zatim je nastavio na istim funkcijama u Bilbau i Huventudu, da bi mu Ulm bio prvi trenerski izlazak iz Španije.
„Van Nemačke svi Bundesligu poistovećuju sa Bajernom, Albom i Bambergom. Ipak, ona je daleko šira. Iz godine u godinu raste. Taktički je drugačija, recimo od ACB lige, pa samim tim i zahtevnija za stručni štab. U Španiji svi klubovi forisraju sličan stil, dok je ovde daleko više opcija. Na primer, Oldenburg igra, uslovno rečeno šah, mnogo lopti spušta na (centra) Mahabašića, a već sledeće nedelje vas očekuje duel sa Ludvigsburgom koji se bazira na igru ‘1 na 1’, pa u kratkom roku morate se prilgođavate, što je jedan veliki izazov“, završio je Jaka Lakovič javljanje iz Ulma za Nova.rs.
