Mediji su ovih dana, s razlogom, prepuni video prezentacija kako da se ljudi ponašaju tokom (samo)izolacije. Pre svega, jedan o najbitnijih segmenata, naravno uz obavezne mere zdravstvene zaštite, jeste održavanje kakve-takve fizičke aktivnosti. Ipak, ti saveti ne važe za aktivne sportiste.
Do juče su njihovi organizimi bili na maksimalnom broju obrtaja, daleko iznad proseka, a već danas su, kao i ostatak sveta, prinuđeni da se prilagođavanju stanju mirovanja. S druge strane, treba da budu psihološki spremni da, kada za to vreme dođe, kao što su radikalno usporili, opet u kratkom vremenskom roku ubrzaju.
Na ovu posrednu opasnost za sportste, nedavno je javno ukazao i Majkl Felps, ubedljivo najodlikovaniji olimpijac u istoriji (28 medalja) i jedini u čiju čast je na najvećoj sportskoj smotri dvocifreno puta intonirana nacionalna himna (23 zlata).
“Sigurno da sadašnja situacija može značajno da utiče na psihu sportista, jer je naš način života tokom aktivne karijere sasvim drugačiji. Nije samo u pitanju značajno smanjenje fizičke aktivnosti, već prilična skučenost prostorom, onda odvojenost od porodica, bar nas koji nismo uspeli da se vratimo u svoje zemlje… Svako reaguje na drugačiji način. Primera radi, ja sam primetio da mi se apetit prepolovio, što je s jedne strane i dobro, jer organizam ne zahteva istu količinu energije kao kada sam bio aktivan”, kaže za Nova.rs Dušan Ristić, centar Astane, ali i diplomirani psiholog.
Znanje stečeno na univerzitetu Arizona (SAD), ovih dana primenjuje u praksi. Ne samo na sebi…
PROČITAJTE JOŠ
“Sigurno da pomaže to znanje. Čujem se sa drugarima koji su u Evropi i SAD, ali više je to razmena mišljenja nego savetovanje. Prvi put u istoriji je sport stao, nažalost i ceo svet. Ali, sve ima svoj kraj, pa tako i ova teška situacija. Uz naravno fizičko zdravlje, treba sačuvati i čist um, ostati miran, priseban…”
Nenamerno, Ristić je imao prvi praktičan ispit prošlog leta. Prihvatio je poziv trenera Emila Rajkovića da ode na pozajmicu u Astanu.
“Znate, karijera nikome nije linearna, već ima amplituda. Pošto nisam ispunio lična očekivanja u Zvezdi, letos sam kroz sebe tražio kako da se izdignem, vratim motiv i nastavim s napretkom. Napravio sam plan kako da najbolje iskoristim leto, nastavim sa treninzima.”
Sezona u Astani je pokazala da je plan uspeo. Ristić kaže da je i sada veoma važan plan, ne samo kada je on u pitanju, već za svaku osobu.
“Odmah pošto je uvedeno vanredno stanje, ljudi iz kluba s kojima sam u stalnom kontaktu obezbedili su mi strunjaču, manje tegove, gume za istezanje… Radim svakodnevno vežbe, prošetam se, gledam filmove, čitam. Naravno da je za nas, aktivne sportiste, veoma važna vežba, svakodnevna, ne samo iz fizičkog, nego i psihičkog ugla, ali je jedan od najvažnijih faktora mentalna vizuelizacija, u kojoj se trudite da mozak ne primećuje razliku između stvarne i zamišljene aktivnosti“.
„Ejton i Dončić nisu za poređenje“
Mnogi ljudi se sa ove strane Atlantika usuđuju da donose (prerani) sud i Diandreu Ejtonu. Malo ih je koji ga znaju i koji veruju u Ristićevog bivšeg saigrača i prvog pika sa drafta 2018. godine.
“Luka (Dončić) je stvarno fantastičan. Ali, žao mi je što ljudi tako gledaju na Ejtona. Prvi je igrač od Džabara koji je imao 16+10+60 (poeni, skokovi, procenat šuta iz igre) u debitantskoj sezoni. Fantastičan potencijal, sa velikim znanjem i neverovatnim fizičkim predispozicijama. Ima sjajnu moć brzog odlučivanja. Tačno je da mu, kao centru, današnji trend NBA ne odgovara, jer se bazira na igri pod samim košem i šutu za tri poena, dok je on ubistven s poludistance. Ne možete porediti Luku i njega, jer vam je to kao da upoređujete Kobija, Džordana i Šeka. Različite su pozicije. Pogleajte, on i u ovoj sezoni u kojoj su ga zadesile povrede i problem sa suspenzijom ima 19+12″, kaže Ristić.
U tu svrhu primenjuje svakom lako dostupne “alate”.
“Veoma je lako naći na Jutjubu cele utakmice. Recimo, ja ogledam na Evroliginom kanalu dva, tri meča nedeljno. S druge strane, osim za održavanje mentalne kondicije, gledanje utakmica koristim i za detaljnije studiranje timova, igrača, za šta nemam mnogo vremena tokom sezone. Izdvojim vreme i za analizu mojih igara. Nije lako, naravno, kada ste u ograničenom prostoru, plus znate da iza vrata preti zdravstvena opsnost. Ali, lenjost nikome nije pomogla. Ako smo već u takvoj poziciji u kakvoj smo, hajde da pokušamo da damo sve od sebe, prilagodimo se datim uslovima i izvučemo maksimum.”
Srpski centar je izvukao maksimum iz, prerano završene, sezone u VTB ligi.
“Brzo sam po dolasku u Astanu shvatio da je dolazak ovde prava odluka. Trener me je hteo, uprava takođe. Pružili su mi šansu, minute… Znao sam da vredim, ali jedno je teorija. Kada praktično to potvrdite, vraća vam se samopouzdanje, raste motiv… Sigurno da je u ovom momentu najvažnije zdravlje, ali ako gledamo isključivo iz sportskog ugla, žao mi je što nismo imali priliku da dobra izdanja krunišemo igranjem u plej-ofu.”
Sa otkazivanjem nastavka sezone, Ristiću su istekle radne obaveze u Astani.
“Odmah pošto je proglašen kraj šampionata, u klubu su rekli da smo slobodni i da možemo da idemo. Amerikanci su imali mogućnost da odelete. Možda bih i ja nekako mogao da dođem do Srbije, ali zbog ni malo jednostavne avio konekcije s Beogradom, prolaskom kroz taj celi put izložio bih velikom riziku članove porodce i prijatelje. Nije sada važno da brinemo o svom zdravlju, već moramo i o drugima. Zato sam odlučio da ostanem. Klub zaista ima puno razumevanja, kao da sam i dalje njihov igrač”, završava Ristić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
