Zašto kažeš Vulin, a misliš na Vučića: Piše Jelena Bulajić

U danima kada je Aleksandar Vučić bio prinuđen da od unakrsne „paljbe“, što iz Skupštine, što iz Specijalnog suda, brani svog drugog vernog saradnika i „brata“ Bratislava Gašića, stigla je iz Vašingtona sitna knjiga nestašluka Aleksandra Vulina. I to u trenutku kad se sam Vulin baš primirio i nigde ga nema.Odavno se nije svađao sa Hrvatima, a znamo koliko u tome uživa, nije skoro sa Vučićevom uhu bogougodnih medija objašnjavao građanima koliko truli Zapad mrzi Srbiju i njen napredak, niti je izdeklamovao neku prigodnu odu majci Rusiji. Ne pamtimo ni neki noviji Vulinov igrokaz ni smotru prigodnih uniformi, kakve je kao ministar svako malo priređivao da pokaže spremnost za odbranu srpstva, naprednjaka i naravno Vučića. Aleksandar Vulin se baš primirio i poštedeo javnost Srbije svog medijskog prisustva.I baš tad ga se Amerikanci sete. Njegov veliki šef Aleksandar Vučić nije još stigao da završi sa onim „Ne dam Batu Gašića“, a već je morao da smisli novu krilaticu u odbranu nestašnog Vulina.„Nije kokain pronađen u Vulinovom kabinetu već u Beloj kući, imaju oni kakvim istragama da se bave" prvi je odgovor predsednika Srbije na činjenicu da je šef bezbednosnih službi dospeo na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država. Vrlo vickasto je Vučić podsetio i da je on sam krajem devedesetih godina bio pod američkim sankcijama i da ga nije bilo briga.Možda ga devedesetih kao Šešeljevog junošu i nije bilo briga šta misli Vašington, ali danas sigurno nema taj luksuz. Nonšalantnost koju je Vučić pokušao da odglumi u prvoj reakciji na „slučaj Vulin” možda ima neku prođu na unutrašnjem planu kod njegovih vernih birača, koji će to primiti kao poruku da njihovom vođi niko ne može da naređuje niti da ga ucenjuje.Ali, svakome ko iole ozbiljnije pokušava da prati sve bure i brodolome srpske politike, jasno je da Vučiću nije svejedno.Kao što Amerikanci znaju da Vulin sve što radi, radi uz blagoslov Aleksandra Vučića, tako je i predsednik Srbije svestan da Stejt dipartmentu ključni problem nije Vulin.Sankcije protiv šefa BIA svakako su najozbiljniji ukor koji je Vučić dobio iz inostranstva. Na američkoj crnoj listi već su nekadašnji finansijer naprednjaka Slobodan Tešić, kosovski dvojac Milan Radoičić i Zvonko Veselinović i lider prekodrinskih Srba Milorad Dodik. Međutim, niko od njih ni formalno ni faktički nije tako blizak Vučiću kao Vulin.Mada Amerikanci diplomatski navode da odluka o Vulinu nije usmerena protiv institucija Srbije, jasno je da se iza nje krije zahtev za promenom politike Beograda prema Moskvi.U svakom slučaju, ovo je za Vučića veoma neugodna situacija. Ako smeni Vulina to neće dobro odjeknuti među njegovim pristalicama, a najbližim saradnicima će pokazati da ih pušta niz vodu. Ukoliko ga, pak, ne smeni, Vašington se sigurno neće zaustaviti samo na odluci o nepoželjnosti sadašnjeg šefa BIA.Verujem da predsednik Srbije jako dobro zna onu tezu Milana Kundere da je „zaborav sjajan saveznik svake vlasti“ i da je obilno koristi u svojim strategijama sluđivanja ovog nesrećnog društva, posebno jer predvodi zemlju čiji građani, nažalost, često imaju pamćenje ribice.Međutim, to što je Srbija i Vučiću i njegovima mnoge stvari zaboravila i oprostila, neće mu pomoći kod svetskih igrača, od kojih je ključni svakako onaj preko Atlantika. On sve pamti i to jako dugo.