Vođina Srbija nade: Piše Jelena Bulajić

U moru groznih vesti iz Srbije ovo je svakako jedna od najogavnijih stvari koje ste mogli da pročitate prethodne nedelje u medijima. Ubrzo saznajemo da je to samo vrh ledenog brega i delić onoga što jedna osmakinja preživljava mesecima.Dečak, koji je trebalo da joj bude pratnja na maloj maturi, odustao je od te ideje i otkazao, uz neumesan komentar da se plaši da će ona, ako usput vidi tuđi bicikl, otrčati da ga ukrade.Kad je priča uz gomilu negativnih komentara dospela u javnost, a jedna poznata pevačica se ponudila da bude pratnja devojčici na maturi, oglasila se i škola. A kako se oglasila, bolje bi bilo da nije.Iz te prosvetne ustanove tvrde da je pisanje u medijima o pomenutom slučaju vršnjačkog nasilja, ni manje ni više nego udar na državu i pokušaj njene destabilizacije.„Skupina nemoćnih, frustriranih, sa idejom destabilizacije vlastite države, nastavlja da udara i na institucije pravljenjem lažnih uzbuna, koristeći i zloupotrebljavajući jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije.Udarajući na ono najdragocenije i najosetljiviju kategoriju društva, pokušavaju da sistem obrazovanja koji u Opštini Vrbas funkcioniše bez mrlje poljuljaju i nametnu sliku koja u javnosti izaziva bes, strah i revolt roditelja pa i čitave zajednice“, piše u saopštenju škole.Slučaj diskriminisane osmakinje pominje se kao rešen problem jer su devojčica i njena majka pristale da detetu na maturi pratnja bude ni manje ni više nego razredni starešina.Koga od vas ne bi istraumiralo da vam razredni bude pratnja na maturi, čak i da pre toga niste imali nikakvih problema u komunikaciji sa decom u školi? Ali tako vrbaška škola jednim potezom rešava višemesečno vršnjačko nasilje.Ta škola, koja je, kako sama saopštava, bez mrlje u radu, je Srbija u malom. Na isti način kao što je to i vrtić u Pećincima gde su bez mesta preko noći ostala deca političkih neistomišljenika, srednja škola u Trsteniku u kojoj su đaci snimali kako maltretiraju profesorku ili Dom zdravlja Palilula, čiji je doktor zdravim ljudima upisivao psihijatrijske dijagnoze, jer mu je bilo potrebno za studiju…Niz nastavite sami jer sam sigurna da možete da se setite desetina slučajeva gde se problemi guraju pod tepih, a ono što izviri reši se dekretom bez udubljivanja u uzroke. Mi smo društvo koje ne preispituje svoju prošlost, svoje postupke i odnose prema drugima. Za ono loše što se dešava uvek je kriv neko drugi, koji nas ne voli i podmeće nama dobrima i poštenima.I to vam je ukratko Srbija nade koju nam obećava i za sve nas neumorno gradi predsednik države. Ne verujete?! Mislite da preterujem?!Uključite televizor, poslušajte govor predsednika države, obraćanje premijerke ili skupštinsko izlaganje predstavnika vladajuće većine. Možemo da sarađujemo i živimo sa drugima, ali samo dok oni rade onako kako mi smatramo da treba i dok ne dovode u pitanje nijednu našu odluku, dok se u svemu bespogovorno podvrgavaju našoj volji. Za onog drugog i drugačijeg, koji sumnja i preispituje, koji bi da menja i sebe i druge, za njega u toj vođinoj Srbiji nema mesta.Koliko god se taj drugi trudio da se prilagodi društvu i da mu pruži šansu, za njega mesta nema sve dok veruje da ima pravo da bude drugačiji i misli drugačije. On je opasan jer vidi zlatno doba u kom penzioneri preturaju po kontejneru, jer posmatra ekonomskog tigra čiji radnici jedva preživljavaju na minimalcu, jer upozorava da u vreme najmanje stope kriminala deca pucaju po školama.Tu sliku vođina Srbija nade ne prašta.