Vodič za (možda) poslednje izbore u Srbiji

Naime, Voštinić je naglasio da je 2026. godina "poslednji pokušaj da ljudi vide je l' ovo može izborima da se rešava ili ne može", kao i da li će da pristanu na to ili ne.

"Postoje samo dva načina. Ili ćemo učestvovati u ovome, kao što se trudimo već duže vreme. Dakle, nastojaćemo da se sve ovo reši mirnim putem, tako što ćemo pokušavati sve vreme da makar flasterima zakrpimo sve ono gde su napravili da curi i da se cedi društvo, a da nekako sprečimo sukob. Drugi način je apsolutno sukob, a to znači pobuna na terenu.", rekao je lider Lokalnog fronta. 

Naprednjaci, preduzimljivi kakvim ih je Bog dao, na prvu su loptu okarakterisali Voštinićevu izjavu kao poziv na građanski rat. Pošteno: ništa pametnije nisu smislili svih ovih godina nego da optužuju druge za ono što sami sprovode. Njihovi politički rivali su, pretpostavljam, na to i navikli. 

Ja se, međutim, slažem sa tim da se ovi izbori ne tiču prosto građana Sevojna, Kule ili Bajine Bašte, već svih nas zajedno, i to zbog najmanje šest razloga, koje izlistavam dole u tekstu. 

Biće krađe, ali i prevare

Dva su dominantna narativa vezana za izbore u pomenutih 10 lokalnih samouprava. Oba, inače, dolaze i sa pozicija vlasti, i sa pozicija opozicije, ali i sa studentskih adresa. Prvi, bitniji, tiče se proste regularnosti izbornog procesa. Ako opozicija kaže da je već više od hiljadu "fantoma" smešteno na izmišljenim ili "duplim" adresama, onda ta okolnost presudno utiče na prihvatanje rezultata, legitimitet budućih vlasti, percepciju izbornog procesa generalno.

Nažalost, već se čini da - uprkos ogromnom broju prijavljenih posmatrača, među kojima su i oni iz EU i SAD - ovaj izborni proces na može da se probije ispod senke krađe i prevara. Kako bi i mogao: lažne studentske i sumnjive manjinske liste nikle su širom izbornih listića. Ko im je skupljao potpise za kandidaturu i ko ih čini - mogli ste da čitate proteklih nedelja u novinama "Nova". 

Biće sloge, ali i nesloge

Drugi narativ je priča o plasmanu nove političke sile - studentske liste - na ovim izborima. I više od toga: ključno je pitanje kako će opozicija i studenti sarađivati i dokle će njihova saradnja dovesti. 

Postoje primeri saradnje (Bajina Bašta i Kula) i biće zanimljivo videti da li će ova sinergija doneti poraz SNS ili makar približavanje njihovom rezultatu. Isto tako, primeri razjedinjenosti (poput sukoba koji je kulminirao u Aranđelovcu ili Bora, gde nastupa nikad više različitih lista), odnosno rezultata koji će iz tog konflikta proizaći - takođe će biti slikoviti. 

Biće slavlja SNS

Šta god da budu rezultati, jedno je sigurno - u nedelju oko 21h, ili nešto kasnije (22h recimo), gledaćemo slavlje Miloša Vučevića i Aleksandra Vučića zbog pobede SNS. Njihova slavlja, kažem vam potpuno neostrašćeno, u poslednje vreme izgledaju naročito depresivno: čak i partijskim prvoborcima jasno je da pobeda koja nije čista - nije ni pobeda. Uprkos tome, izostanak trubača i mrtve svinje u tanjirima lokalnih i centralnog SNS odbora bilo bi tiho priznanje poraza, a kod radikala ne može ništa ni tiho ni netrijumfalno. 

Dakle, spremite se, nemojte da vas nismo upozorili.

Biće stvarno možda poslednji izbori

I, na kraju, dolazimo do pomenute Vošitinićeve teze. Prosto, SNS nas je za ovih 14 godina vlasti suoči sa nekim teškim pitanjima vezanim za demokratsko uređenje i orijentaciju ove zemlje. Pitanja, na koja nam se odgovori možda neće svideti, su: Da li su nam potrebni izbori? Da li nam je potrebna Skupština? Da li radi i da li nam treba podela vlasti? Da li su zakoni zaista zakoni ako ih ne poštuju svi? 

Ako većina ne želi ove temelje demokratskog društva, to onda znači da ni izbori nemaju nikakvog smisla. I to je legitimno. Samo, hej, dajte da svi budemo svesni šta je alternativa.

I tu je Voštinić u pravu - alternativa je pobuna na terenu, ili, što bi rekao radikalski um - građanski rat.

Pa, ako nam je tako bolje...