Ustao je narod, grad za gradom protestuje protiv litijuma: Predsedniče, koga ćete pobediti na referendumu?

„Ako bude išlo po planu, možemo krajem sledeće godine da tražimo i izjašnjavanje građana…i mogu da biraju hoće li u Loznici, hoće li u Zapadnoj Srbiji ili u celoj Srbiji. Gde god i šta god da bude – pobedićemo“, poručio je predsednik građanima.

A šta im je poručio? Baš ovo što ste pročitali - da će da ih pobedi.

Još kaže predsednik da se bira između lažne brige i ekonomskog napretka.

Kakav ekonomski napredak kada cena litijuma pada, kada će profit da uzima strana kompanija, a Srbija će da naplaćuje mizernu rudnu rentu. Šta Srbija ima od toga što će neka strana kompanija da uvećava svoj profit, osim nešto radnih mesta.

Obaška to što se pronalaze mnogo bezbednije alternative litijumu. Ozbiljni proizvođači već ulažu u natrijum-jonske baterije. Zamislite, baterije na bazi kuhinjske soli. Tog resursa ima dovoljno, dostupan je, bezopasan, navodno se takve baterije brže pune, i niži su troškovi proizvodnje od litijumskih baterija.

Meni se čini da je onda bolje da popričekamo malo.

Pa da zasolimo.

Jednom je kolega Ranko Pivljanin dobro primetio da u toliko stvari kasnimo i kaskamo za svetom pa bismo mogli malo i sa tim litijumom.

Što bismo baš tu morali da budemo prvi?

Zašto to jednostavno ne prepustimo našim tradicionalnim prijateljima Nemcima, koji nas evo ubeđuju sad kako bi nam rudnik litijuma doneo mnoga dobra i čak možda ubrzao ulazak u EU.

Nemci imaju em bogatija nalazišta, em najrazvijeniju auto-industriju i samim tim najveće potrebe za zelenijim pokretačem četvorotočkaša. Veće od Srbije sigurno.

#blockquote_0

Ljudi se polako bude, ustaju i pokazuju odlučnost i snagu.

Ustala je Loznica, Valjevo, Arilje, Krupanj, Sremska Mitrovica, Ljig, Bogatić, Šabac, Barajevo, Mladenovac, Kosjerić, Požega i ustaće ih još. Odavno neka tema nije ovako zainteresovala narod i izvlačila ljude na ulice.

Ustaju građani, ali im predsednik poručuje da ih gleda kao protivnike. Kaže pobediće ih gde god treba. Među ljudima koji protestuju sigurno ima i zabrinutih birača SNS.

Eto, da se ne brinu oni dušebrižnici koje je jela sekiracija, jer eto Vučić i pored negativnih reakcija na ovu temu, više nikog i ne pita, a nekad je govorio o referendumu.

Da ne brinu više, jer evo predsednik će da im usliši molbe i pobrine se da sve bude demokratski. Jer, eto, pošteni izborni uslovi ne postoje, a referendumski su baš kako treba.

Neće biti da je tako.

Znate i sami kako bi se završio referendum održan po postojećim uslovima. Isto onako kako prolaze izbori.

A, ako slučajno zafali glasova, balkanski politički kartel deluje po principu ja tebi, ti meni. Evo jedan primer iz regiona. U Brčkom je, na primer, broj birača za manje od dve godine povećan za 15.000. Broj stanovnika se smanjuje, al‘ broj glasača cveta. Glasali su njihovi ovde, pa red je da se i naši revanširaju i glasaju tamo. Glasali su čak i na lokalnim izborima na kojima ne bi smeli da glasaju, jer ne mogu istovremeno da imaju prebivalište na dva mesta. Za referendum, tek, ne bi imali nikakvih prepreka. Preseljenje birača nije nešto što se dešava na lokalnom nivou u Srbiji. Ovaj fenomen sada se može posmatrati kao prekogranični kriminal.

Ako uopšte i dođe do tog referenduma.

Jer i pored cele kampanje i dalje smatram da Vučić ponovo može, kao pre dve godine, da obrne priču i opet sebe predstavi kao spasitelja.

Već je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nagovestio da ako se ispostavi da postoji rizik po zdravlje, rudnika neće biti.

Vučić je svoj zadatak, delimično, obavio.

Sad kad ga Nemci, ili bilo ko drugi pita, „a šta ćemo sa litijumom“, može da kaže „ ja bih, ali narod izašao na ulice“ i pokuša još nešto da istrguje da bi nastavio da radi na projektu.

Posle toga mogli bi da legnu neki vanredni izbori.

Opozicija da se loži i podeli, a on ponovo da pobedi.