1
Ima takvih slučajeva, da posle mesec dana izvuku nekoga živog ispod ruševina - kako je preživeo sami Bog zna. Isto je i sa agencijom FoNet, ove nedelje su proslavili 30 godina rada, a verujem da niko od zaposlenih, pa ni vlasnik Zoran Sekulić, ne znaju kako su pretekili.
Šanse su im bile taman kao i rudarima kad pokuljaju voda ili metan. Od osnivanja 1994. pratili su ih ratovi, sankcije, progon i likvidacije novinara, govor mržnje… I hronična besparica.
Da su svih ovih godina pravili burek ili prodavali jaja verovatno bi vozili “povišene” automobile. Slučaj je hteo da se Sekulić i ekipa uhvate Istine – robe koja u Srbiji nema neku cenu. Kome je još stalo do nje – političari više distribuiraju laži, kriminalci olovo i gudru, a sirotinja opstaje na sedativima i obećanjima. Istina je aut.
U praksi to izgleda ovako: vesti, izveštaje, fotografije i emisije koje proizvode i emituju kolege iz FoNeta sve medijske kuće naklonjene vlastima – najčešće ignorišu. Zašto bi režimski tabloidi kupovali činjenice kad za njih radi Udba service i Suzana News. Gratis sadržaj, plus bonus u kešu ili nekretninama.
Fonet je “nastao iz očaja u vremenu zla, kao prigovor savesti i profesionalni, moralni i ljudski nalog”. Bio je to odgovor novinara od integriteta na Miloševićevu propagandu i laži državnih medija.
Tih devedesetih, osnivači agencije želeli su da sačuvaju obraz, a, ispostaviće se, “jedva su izvukli žive glave”. Nije mnogo bolje ni danas, ko misli o časti nosi tintaru u torbi.
Preživeti tri deceniji u takvim uslovima podvig je za medalju. I simbolično, Sekulić je dodelio 27 medalja za one koji su duša i stubovi FoNeta. Dvadesetosmu je uručio sebi. Neku godinu ranije okačio je na grudi i Legiju časti. Sve zasluženo.
Imao sam privilegiju da u sredu prisustvujem toj toploj i dostojanstvenoj svečanosti. Da budem među kolegama kojima je sloboda važnija od materijalnog, koji dostojanstvo ne menjaju za šestocifrene iznose.
Za 30 godina Fonet je, kako reče domaćin, postao medijska čitanka o novinarskom i ličnom poštenju. I hrabrosti više od 700 ljudi koji su radili u agenciji.
Dok je trajala žurka na monitoru su se smenjivali slajdovi sa jednostavnim porukama. Jednostavnim, a jakim da odzavanjaju jače od reči i glasnije od groma:
“Stotine hiljada vesti, a nijedna lažna”!
“Desetine hiljada tema, a nijedna naručena”!
“Hiljade sagovornika, a nijedan cenzurisan”!
Po mom sudu Fonet se može svrstati u ono najbolje što Srbija trenutno ima. Nešto poput Matematičke gimnazije u obrazovanju, veterpolista u sportu, Kliničkog centra u zdravstvu… FoNet je institucija. Njemu se veruje, a to je najveći kapital za jednu medijsku kuću.
Pečat na taj kapital dao je prvi čovek, Gospodin Sekulić. Znamo se dugo, dok sam vodio školu novinarstva u Blicu bio je gost predavač. Sećam se kako je mladim i budućim novinarima objašnjavao da je brzina u našem poslu važna, ali da je mnogo važnija tačnost. I to je recept za opstanak, makar uslovi za rad novinara bili surovi, kao što su u Srbiji svih ovih decenija.
Zoran i Fonet ne odustaju od poštenog novinarstva uprkos nezamislivim rizicima. I nepristojnim ponudama. Zato mu verujem kad kaže da će FoNet raditi u interesu javnosti i građana, a ne za političke i finansijske centre moći. “Ili će biti tako ili FoNeta neće biti”.
Divan primer kako se jedna profesija bori za bolju i uređenu državu. Napred i srećno drage kolege.