0
Lepo oni žive u državi čiji se predsednik protiv gladi bori jeftinim parizerom.
Može im se kad u Srbiji ima toliko toga da se izgradi, asfaltira, izbuši, poruši i iznova podigne, a u svaki taj posao se ugradi poneki moćnik koji od svoje provizije namiri i stranku i sebe.
Baš pre neki dan Miroslav Aleksić upoznao nas je sa sadržajem pisma, koje je, navodno, naprednjački biznismen Aleksandar Papić pisao Aleksandru Vučiću.
„Osnovna vrednost za taj posao i količinu je 50 miliona evra. To su tržišne cene, za koje je dogovoreno da se uvećaju na 75 miliona evra, od 25 miliona, 10 miliona za stranku, 15 miliona za Zvonka, mene i podizvođače“, preneo je Aleksić sadržaj navodne prepiske.
U pismu Papić objašnjava da je ostao bez oko šest miliona evra. U pitanju su radovi na auto-putu Ruma – Šabac – Loznica, u kom je trebalo da budu dobri svi akteri i SNS, i azerbejdžanska firma, i Zvonko Veselinović i Aleksandar Papić.
Ali kako to da su na dobitku svi ako treba da se veštački uveća vrednost nekog posla? Ko će na kraju to da plati? Preko čijih leđa se lomi taj asfalt po kojem je pre nekoliko dana vozio i sam šef ove dobrostojeće ekipe, predsednik Aleksandar Vučić, demonstrirajući „skromnost“ u svojoj 17 godina staroj „škodi“ za potrebe predizbornog spota ne pominjući vozne parkove svojih kumova, prijatelja i partijskih intimusa u kojima se mogu naći „meklareni“, „lamborginiji“, „poršei“, „brabusi“ i ostali četvorotočkaši koje mi obični građani možemo samo da gledamo na slikama instagram-profila.
Pa platiće oni preko čijih leđa uvek ide bogaćenje javnih funkcionera. Platiće oni koje vozaju s mitinga na miting, oni za čije potrebe je dizajniran revolucionarni parizer od 260 dinara za kilogram, platićemo svi mi i naši naslednici. Platićemo, zadužićemo se da bi se oni baškarili u stanovima u Beogradu na vodi, vilama i apartmanima u luksuznim svetskim letovalištima, decu školovali u privatnim školama u kojima se ne govori srpski, da bi Srpska napredna stranka mogla da iznajmljuje autobuse za mitinge, pravi lanč pakete za dovedene narodne mase i plaća glasove. Ako nastave ovako, zadužiće nas bar do trećeg kolena.
Nekome je Srbija, kao što vidite, dobar posao, dilovi, veliki ugovori i masne provizije.
Decu lečimo SMS porukama, oni kradu milione, a ti narode idi na mitinge, aplaudiraj dok dlanovi ne izgore, viči njegovo ime dok bez glasa ne ostaneš, a onda glad utoli parizerom ako ti je i za to ostalo.
I na ovo, kao i na mnoge druge lopovluke predsednik će reći „pa šta“. Nije li tako završio i sa aferom nuđenja novca za glasanje u kol-centru SNS. I to je sve dokumentovano video-snimkom. A koliko li je samo toga skriveno od naših očiju.
Ono što mi saznamo odavno zna Evropa. Zato i jesmo lider u regionu – po stepenu korupcije. Toliko smo se trudili i napredovali da delimo mesto sa Albanijom.
Ovaj slučaj je samo jedan delić kriminalne slagalice. „Azvirt“ ovde radi od 2012. godine. Koliko li je samo novca ovako isisano? A šta li se radi u drugim delatnostima. Nedavno su novinari BIRN-a dokumentovali izvlačenje najmanje pet miliona evra preko Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Ova ekipa je beskrupulozna u otimanju i naduvavanju troškova. Pa oni su bili u stanju da montažnu novogodišnju jelku plate čak 83.000 evra i to 2017, pre svih ovih kriza, i dramatičnih skokova cena.
Ima jedan jednostavan lek protiv svih ovih nepočinstava. Taj lek daje nadu da će Srbija da preživi i da će počinioci ovih nedela da se suoče sa nekim savesnim tužiocem.
Taj lek nas ništa ne košta, a daje nam dosta na značaju. Daje nam uverenje da neke važne stvari zavise i od nas. Taj lek podrazumeva samo jedan rekvizit – olovku i jedan pokret rukom. Ovog 17. decembra izađite na izbore i glasajte.
Izaberimo nekoga koga ćemo moći da promenimo za četiri godine. A onda ponovo tako. To je suština demokratije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
