0
Berze u SAD opale su u jednom danu za 3 do 4 odsto, što je među najvećim dnevnim negativnim promenama cena akcija od izbijanja korone. Slično se odigralo i na evropskim berzama (frankfurtskoj, pariskoj i londonskoj). Rekordni brojevi zaraženih uzimaju berzanski danak. Reklo bi se da je to očekivano - berze i treba da odraze okolnosti u društvu i privredi. Ne bismo se iznenadili da su u proteklih šest meseci berze kolabirale širom sveta. To bi nekako odrazilo sveopšte (ne)raspoloženje, neizvesnosti i krizu u realnom sektoru. Uostalom, panika se berzama širi lakše i brže nego u drugim delovima ekonomije.
Nije se, međutim, desilo ništa slično. Naprotiv, cena akcija su u proseku (a to pokazuju berzanski indeksi) danas uglavnom iznad ili oko nivoa iz perioda pre korone. Nakon inicijalnog obrušavanja u martu, cene nakon toga rastu, kao da je pandemija okončana. Prednjači indeks NASDAQ koji odražava cene akcija kompanija iz sektora informacione tehnologije u SAD. On je za više od 60 odsto iznad najnižeg nivoa iz marta ali i za oko 25 odsto iznad nivoa s početka ove godine. Rezultat kog se ne bi postideli ni u dobrim godinama, naprotiv.
Prva reakcija na pomenute i slične rezultate bila bi da se (još jednom) pokazuje da berza nema veze sa pravom, realnom ekonomijom. Dok obični ljudi manje zarađuju i troše, ostaju bez posla, berzanski investitori žive u svom svetu, pare se vrte nezavisno od proizvodnje i bitnija je špekulacijama akcijama od rezultata kompanija čijim se akcijama trguje. Investitori su i iracionalni i nerazumni, ne uvažavaju ono što je očigledno, a to je da ne može njima biti dobro dok je svima ostalim loše. I ne govore to samo tradicionalni protivnici finansijskih tržišta (kapitalizma), već i takvi autoriteti kao što je bivša guvernerka američke centralne banke (FED-a).
Ipak, nije baš sve tako. Prvo, berzanski indeksi pokrivaju velike kompanije (pomenuti NASDAQ iz sveta informatike), a one su prošle bolje od proseka. Korona je čak otvorila nove mogućnosti za tehnološke kompanije i njihove cene rastu. To znači da ima atraktivnih preduzeća, s dobrim izgledima u budućnosti – a to je za berzu uvek najvažnije. Očekivano su opale cene akcija avio kompanija, hotelskih lanaca i slično.
Drugo, centralne banke sipaju novac (hiljade milijardi dolara) i on brže stiže do finansijskih tržišta nego do ostatka ekonomije. To znači da novca za investiranje na finansijskom tržištu ima u izobilju. Jednako je važno što se ne nazire preokret – monetarna ekspanzija će trajati, kamatne stope će biti niske, a posledica je da su krediti i obveznice prilično neatraktivni kao načini za plasman novca i da kao izbor ostaju akcije. Berze za to nisu krive.
Treće, očekivanja su bila takva da se očekivao oštar pad proizvodnje ali zatim i oporavak tokom leta (kriza oblika slova V). Takav scenario se i odigrao; rezultati realne privrede u trećem kvartalu su u celom svetu bolji od očekivanja. Kretanja na berzi su sve to potvrdila. To znači da su u osnovi cena akcija ipak i realni rezultati privrede.
Imajući sve prethodno u vidu, čini se da berzanski rezultati ipak nisu toliko iracionalni koliko se na prvi pogled čini. Jednostavno, okolnosti u ovom periodu idu na ruku berzi. Kao, na primer, proizvođačima zaštitnih maski ili vakcina. Berze i investitori su laka meta i zato su ljudi skloni da ih kritikuju i optuže za nesolidarnost, otuđenost, iracionalnost, bezobrazluk. Sve je počelo zbog virusa, prenelo se na potrošnju i proizvodnju, rezultiralo (opravdano) ekspanzivnim ekonomskim politikama i trajnim krizama i neizvesnostima u mnogim privrednim sektorima. Berza je ostala ostrvo na kome se manje-više može normalno poslovati, bar odabranim akcijama.
Poslednjih dana, vratimo se početku teksta, primećuju se korekcije berzi nadole. Otkud sad to? Novo je to što se izgleda nije očekivalo da će virus biti ovoliko jak pred u poslednjem kvartalu godine i što su stigle neke loše vesti u vezi s vakcinama. Kao da su posledice prvog udarca virusa bile anticipirane, a da su perspektive sada nešto lošije nego što se očekivalo. Brinu i mogući problemi oko i nakon izbora u SAD. Tek, umesto slova V, govori se sve više o simbolu za kvadratni koren – na V bi se, naime, mogla nastaviti ravna linija (√), što je loše i ukazuje na stagnaciju umesto na dalji rast privrede.
Ne sumnjam, ukoliko se nešto naopako počne dešavati na berzama, da bi to bilo dočekano kombinacijom likovanja i optužbi. Mnogi bi rekli da je berzanski krah dokaz da su investitori bili iracionalni, da se cene bile prenaduvane i da se opravdano sunovraćaju do nivoa na kome je i trebalo da budu. Tako očekivano i tako pogrešno. Za mene bi to samo značilo da su berze najrealnije prikazale ovaj rolerkoster od godine i sveta u kome živimo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
