Jeftinije bi bilo da smo lobirali da Vesić, književnik u pokušaju, dobije Ninovu nagradu, nego što svi zajedno posmatramo kako kopa i buši po centru Beograda. Da se setismo da zamolimo lepo Teofila Pančića i žiri, da obrazložimo onako ljudski, da mu daju nagradu, da nas spasu nečastivog. Razvalio je Cara Dušana, sto ga inženjera sastaviti ne može, vežbao se na Trgu Republike nekoliko puta, ali deluje da poseban emotivni odnos ima prema Skadarliji. Biće da mu je kao malom u Kruševcu neko ispričao da je baš tu, u srcu Beograda, tu gde su bančili Ujević i Đura Jakšić, Čiča Ilija i Žanka Stokić, zakopan ćup sa zlatom još od turskog vakta i čeka samo njega.