Pre nekih godinu dana objavili smo tekst pod naslovom da bi „Rio Tinto“ brzo pretvorio Jadar u mrtvu reku. Naučnica s Instituta za hemiju objasnila je da je za proizvodnju kilograma litijum-karbonata potrebno oko 23.300 litara. Ta voda bi bila uzimana iz Drine, korišćena u rudniku i vraćana u Jadar.
Bilo je ljudi koji su mi pisali da je to preterano, da ne treba kočiti razvoj, poput nekih ludističkih pokreta s početka 19. veka, da su litijum-jonske baterije budućnost i tako dalje u tom smeru.
Godinu dana kasnije, mnogi su promenili mišljenje. Drago mi je ako smo i zeru doprineli tome, jer evo godinu i koji mesec nakon tog teksta objavili smo ekskluzivno istraživanje koje se sabralo u naslov „Bušotine ’Rio Tinta’ otrovale Jadar borom i arsenom“.
Naime, koncentracija bora za 17 puta veća, arsena devet, a litijuma tri puta i to 20 kilometara nizvodno od bušotina.
Sve ovo se dešava sada, kada nema rudnika, ali ima više od 500 istražnih bušotina, a iz njih tridesetak curi toksična voda.
Zamislite samo koliko bi koncentracija ovih otrova bila povećana da su upotrebljenu vodu za proizvodnju litijuma vraćali u Jadar.
Govorimo o plavnoj reci, koja se često izliva iz korita, a duž nje su poljoprivredne površine te se može pretpostaviti gde toksini iz reke mogu da završe – na pijacama, a onda u našim tanjirima.
Sve ovo pišem zato što mi se čini da smo u zabludi, jer naivno mislimo da smo rešili problem Jadra i „Rio Tinta“ i da će nam se ta zabluda posle izbora vratiti posred čela.
Nisam siguran da je ta priča završena, a i Jadar je samo jedna od 200 sličnih lokacija u Srbiji, od kojih su neke u područjima gde se vekovima proizvodi hrana, neke su blizu strateški važnih tokova za vodosnabdevanje.
Ipak, ova priča je malo šira od uticaja na životnu sredinu, a tiče se odnosa prema „Rio Tintu“, „Ziđinu“, „Linglongu“, „Juri“, „Aptivu“, „Geoksu“ i ostalim stranim investitorima koji ovde uživaju status svetih krava koje samo da bi došle u Srbiju i ovde zadovoljno mukale, dobijaju masne subvencije od države, a baš malo mleka daju.
Vlast ponešto i dobije, ako tu računamo skupo plaćeni socijalni mir, a što se tiče građana, njima ovi veliki investitori uzvraćaju otrovima, izrabljivanjem za male plate, šutiranjem zaposlenih…
Ne želim da kažem da su strani investitori nepoželjni. Daleko od toga.
Samo mislim da kao država nemamo baš mnogo računa ako stranom investitoru na ime subvencija po jednom zaposlenom dajemo od 10.000 do 150.000 evra.
Neki od njih dobili su od države više novca nego što su platili poreza i čim su popasli sve što se moglo, pokupili su pinkle i otišli dalje sa svojim profitom.
Siguran sam da bi i neki domaći privrednik mogao lepo da razvije posao kada bi mogao da dobije ovakvu pomoć države.
Srbija treba više da vodi računa o sebi, svojim građanima, domaćim investitorima koji su zasad diskriminisani u odnosu na strane, da stvori takvu poslovnu klimu da strani investitori žele da dođu i bez toga da im za to plaćamo.
Sad je idealno vreme da se prisetimo ove nezgodne situacije u koju nas je neko (a vi dobro znate ko) smestio.
Izbori su za 26 dana i nije zgoreg razmisliti malo o tome ko nas stvarno truje i izrabljuje.
Da li su to ove kompanije ili onaj ko im je to omogućio?
BONUS VIDEO: Dete igra uz „Rio Tinto marš iz Srbije“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare