Crna Gora velikim koracima, zavodljivo njišući kukovima, grabi ka novim civilizacijskim trendovima i evroatlantskim integracijama. Prekjuče je tamošnja skupština usvojila Zakon o istopolnom partnerstvu tako da sad (tačnije za godinu dana kad zakon stupi na snagu) Vukota i Miraš kao i Ljeposava i Komnenija mogu pred matičare da zakonski ozvaniče svoju vezu i zavetuju se na ljubav i vernost do groba. Čestitamo i dugovečno bilo.

Dokone šaljivdžije su već smislile kako će čuvena svadbarska pesma „Danas majko ženiš svoga sina“ važiti za obe strane,zajedljivci peckaju u poznatu crnogorsku tradicionalnost koja još po budžacima krije onu maramu što se  stavlja preko ženinih očiju tokom ispunjavanja bračnih dužnosti, najrigidniji baštinici čojstva i junaštva pljuju seme i koleno zakonodavcima, LGBT zajednica slavi još jednu svoju pobedu. I što bi rekao stari lisac Nikola Pašić, svi su, sa svoje tačke gledišta, u pravu.

Biće zanimljivo videti kako će se primiti i na kakve sve prepreke će naići ovaj iskorak u osvajanju novih domena slobode u jednom, još uvek, duboko konzervativnom društvu koje je bazirano na tradicionalnoj podeli i poimanju muško-ženskih uloga i gde je homoseksualnost duboki tabu i sobom nosi stigmu izopačenosti, sramote i izdaje porodične časti i ugleda.

Možemo samo zamisliti kako će da izgleda trenutak u kome đetić saopštava svome ocu da se ženi ali da će dobiti zeta, a ćerka majci najavljuje snahu. Koliko god „glava kuće“ bila „širokijeh shvatanja“ i sa zavidnim kapacitetom razumevanja za ljubavni i bračni izbor svog naslednika/ce, u vazduhu će titrati grč besa i surevnjivosti, a u leđima će se osećati fantomski bol od noža zabodenog rukom onoga koji ti je iz oka ispao.

Biće tu teških porodičnih drama i lomova, nije isključeno i da u novinama budemo čitali odricanja od „bludnijeh sinova i ćeri“ koji su se, umesto da se, je li, požene/poudaju, dobiju potomstvo i nastave „časnu“ lozu što je vekovna i neupitna matrica, odali „nastranosti“ i „pederluku“.

Surovost i sirovost te sredine u kojoj svi o svima znaju sve i gde su tuđa posla preča od svojih, nanosiće bol i otežavati život, kako onima koji će se autovati i poželeti da svoju vezu ozvaniče, tako i njihovim porodicama i rodbini. Naime, još mnogo će vode proteći Moračom i Zetom pre nego što podgoričkim korzom slobodno prošetaju dva muškarca držeći se za ruke a da ne budu izloženi pogledima ispod oka, poruzi i maltretiranju.

Ovaj zakon je samo formalna stepenica više u osvajanju sloboda LGBT populacije i priznavanja njihovog izbora i prava, ali njegovi paragrafi na terenu svakodnevnog života neće im mnogo značiti, naročito pred teretom teških predrasuda i podozrivosti koji se prema njima gaje. Tim pre, što zakon nije došao kao spontana kruna zrelosti i otvorenosti društva po ovom pitanju, već više kao oponašanje svetskih tendencija u odomaćenoj disciplini „potkivanja žaba“ koje su videle da se tamo negde potkivaju konji pa su i one digle nogu. Svejedno, crnogorska država je ovu krupnu žabu stavila na meni, na tamošnjem društvu je da je proguta i svari. Videćemo kako i uz
koji apetit.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram