Završi se i vanredno stanje. Obično je svako čudo za tri dana, ovo je trajalo pedeset i dva i izrodilo je celu galeriju likova koji su nam gospodarili životima, smrću, vremenom, resursima, živcima, navikama...
Neki od njih su oduvek bili tu samo su sada ušli ( a bogami i uživeli se) u druge uloge koje im je režirala korona, neki su izvučeni iz naftalina, a bilo je i živopisnih naturščika. Pa da se podsetimo tih gospodara vanrednog stanja i korone.
Aleksandar Vučić. Naravno, na prvom mestu i u glavnoj ulozi. Kao zavodilac i sprovodilac vanrednog stanja, plašitelj i umiritelj, brižni staratelj deka i baka, glavni snabdevač i diler respiratora, umalo i pilot… I dok se od virusa još i moglo zaštititi maskama, rukavicama, dezinfekcionim sredstvima i „budi junak ostani kod kuće“ taktikom, od njega spasa nije bilo. Čak i kad isključite televizor (za svaki slučaj, izvaditi i baterije iz daljinskog), postojala je realna mogućnost da vam se javi telefonom.
Hajde što je zvao onu baku – ona ga obožava, pa neka joj je učinio – ali u jednom trenutku je počeo da zivka i bolesnike u intenzivnoj nezi koji su, u žurbi da se dokopaju vazduha, zaboravljali da isključe mobilne aparate. Mnogi od njih su se oslobodili straha od respiratora, ali se i danas štrecnu kad im zazvoni mobilni.
Dr Predrag Kon. Sofisticirana verzija Vučića u belom i jedini borac u ratu protiv virusa koji je dobio vanredno unapređenje u čin rezervnog potpukovnika, iako je u jednom trenutku hteo da dezertira. Ako, ne daj bože, curikne epidemija, eto ga general.
Dr Darija Kisić Tepavčević. Nezvanična mis korone zbog koje je muški deo populacije bio spreman da se dobrovoljno zarazi, dok je žene, uskraćene za frizerske radove, nervirala perfektno sređenim frizurama.
Jedno vreme se na televizijama pojavljivala češće od Vučića, nabijajući mu kompleks niže vrednosti.
Dr Branislav Nestorović. Originalna doktorska pojava i relaksirajući faktor epidemijske ujdurme, koji se na njenim počecima smejao „najsmešnijem virusu“ u brk i bio neka vrsta turističkog promotera za tržište severne Italije. Kasnije je uveseljavao narod udarnički gostujući po raznim emisijama gde nisu mogli stići doktorka Kisić i potpukovnik Kon, pa je dobio i naziv „stend ap koroničara“. Proslavio se raznim biserima, od onog da su Srbi genetski otporni na koronu, do tvrdnje da je Tesla slao predmete u budućnost.
Ana Brnabić. Maska, vizir, rukavice i skafander Aleksandra Vučića. Toliko ga je branila da mu korona ništa nije mogla, o opoziciji i ostalim sitnim dušmanima da ne govorimo. U slobodnim trenucima obnašala je
i funkciju predsednice vlade.
Aleksandar Vulin. Najlojalniji posilni Vrhovnog komandanta na čiji predlog je uvedeno vanredno stanje i rezervni načelnik Kovid bolnice na Sajmu gde se korona lečila pivom. Ministar odbrane koji nije nosio
pušku kad je trebalo, pa sad nosi uniformu kad ne treba tako da je kroz epidemiju promarširao strogo uniformisan. Vučićeve reči da smo u ratu protiv opasnog i nevidljivog neprijatelja shvatio je doslovno, pa izgleda i
danas traga za njim a, s vremena na vreme, u izvidnicu šalje i avijaciju.
Željko Mitrović. Čovek koji je, uz koronu, i sam mutirao od upravnika „farmi“ i „zadruga“ u medicinskog stručnjaka koji je opasno zapretio da pomrači slavu Kriznog štaba a bio je na putu i da pokvari planove Bilu
Gejtsu i ostalima koji tragaju za vakcinom.
Prvo je u borbi protiv virusa eksperimentisao sa „fantom“, onda je otišao i korak dalje patentirajući „korona dekontaminator“ u zgradi svoje televizije, potom je došao do ozoniranja krvi kao leka za koronu, da bi u finišu svojih naučnih pregnuća ponudio originalnu metodologiju kojom bi se doakalo koroni pomoću “oscilatara sa izmenljivim frekfencijama” kojim bi se razbijao “frek korone u plućima”.
Eto, prosto ko pasulj a ovi hoće da spucaju sedam milijardi dolara za vakcinu. Dakle, ako iko nađe i donese neki od onih predmeta koje je, po tvrdnjama dr Nestorovića, Tesla slao u budućnost to će biti Mitrović. Na kraju je,pun elana, što audijem, što na rolšuama, raznosio maske i vizire po Srbiji. Jednom rečju, vizionar.
„65+“. Populacija koja je podvrgnuta unapređenoj verziji zatvora u kućnim uslovima koji im je objašnjen kao dobrobit a ne kao kazna. Neki su u čak to i poverovali, pa su za nagradu dobili jednosatni izlazak i to u toku policijskog sata i odlazak u kupovinu ranom zorom. Mnogima od njih i nakon ukidanja vanrednog stanja biće teško da se naviknu na slobodu i ako vidite kako se neki ljudi u praskozorje pod maskama šunjaju oko super marketa, nisu lopovi već žrtve koronarnog posttraumatskog sindroma.
Lekari na terenu. Istinski heroji dvomesečnog pakla kojima treba skinuti kapu, a nadajmo se uskoro i vizire pod kojima su provodili besane dane i noći. Samo da im Vučić ne skine i ovo vanredno povećanje plata kojim
ih je častio.
Eto. Malo li je za jednu dvomesečnu epidemijicu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare