Piše Ranko Pivljanin: Ni slobode, ni medija

I imamo li razloga za slavlje? Teško.Ima jedna kratka pesma Matije Bećkovića u kojoj pitaju nekog zatvorenika "otkad si ovđena", a ovaj odgovara "od oslobođenja".Tako otprilike i mi novinari.Opet, naricati po hiljaditi put za žuđenom slobodom postalo je deplasirano i otužno, možemo samo, ako i to ima smisla, da razglabamo o varijacijama neslobode u kojoj radimo i posledicama koje takav ambijent proizvodi – i po novinare i po društvo, na kraju i po one koji drže dizgine novinarske slobode.Novinarska profesija, osiromašena materijalno i kadrovski, nalazi se između čekića vlasti i nakovnja vlasnika medijskih kuća (koji se, na žalost, većinom bolje razumeju sa vlastima i oglašivačima nego sa svojim uposlenicima) i pokušava da, između dva udarca, promoli glavu i bude ono što što bi trebala da bude.A koliki je to manevarski prostor, vidi se po žalosnim rezultatima i po činjenici da se od novinara ne traži da budu tragači za istinom već izvršioci naručenih poslova, bilo da dolaze od nosilaca političke ili korporativne moći.Oni su upregnuti u karuce propagande, njihovo je da papagajski prenose i ponavljaju političke floskule ili da šminkaju stvarnost.Umesto zašiljenih olovaka u ruke su im uvaljene četke kojima lakiraju fasade potemkinovih sela; u drhtavim šakama stiskaju napisana pitanja ili ih prilagođavaju unapred dobijenim odgovorima; preznojavaju se u studiju ispred moćnika koji s druge strane bulazni i tera ih da se sa njim slože; potpisuju tekstove koje nisu napisali; njima se loptaju politički apartčici i neuki i korumpirani urednici; umesto tema od vitalne važnosti poturaju se vesti iz života estradnog i rijaliti polusveta.Jedna, u osnovi, časna i preko potrebna profesija je smišljeno obesmišljena i devastirana, pretvorena u puki servis i karikaturu sebe same, iskrivljeno ogledalo stvarnosti koje ima zadatak da kamuflira a ne da razotkriva.Oni koji su se drznuli da ostanu dosledni kodeksu zanata i odani interesu javnosti proglašavaju se za neprijatelje, strane agente i plaćenike. Pri tom, to potenciranje "plaćeništva" strašno bazdi na pokvarenost i licemerje: oni koje plaća kartel vlasti su patriote, dok su oni koji se finansiraju iz izvora koji se ne mogu kontrolisati - izdajnici.A zapravo, jedina podela je na profesionalce i na sluge. Ovi prvi su u manjini i njima se pale kuće, zatvaraju novine i televizije, teraju se u zatvor, izloženi su besprizornim harangama i pretnjama, ovi drugi sramno saučestvuju u stigmatizaciji i udaraju u doboše vlasti.Zlo seme posejano je u samoj profesiji i sve je urađeno da se ona ogadi i javnosti onima koji bi poželeli da se njom na pravi način bave. Selektuju se kadrovi koji će najbolje odgovarati potrebama gospodara – oni podložni manipulaciji i motivisani da sami manipulišu.Mladi novinari više ne maštaju o velikim pričama i ekskluzivama koje će ih proslaviti, oni sanjaju da budu pi arovi. Umesto da jure za istinom, žude da budu u profesiji kojoj je smisao da istinu drži što dalje od očiju javnosti.Kad se sve ovo ima u vidu, Dan slobode medija je bolje prećutati nego se o njemu deklarativno oglašavati poput nadležnog ministarstva za kulturu i informisanje koje nam je ovim povodom poslalo čestitku.Da sloboda odnekud nekim čudom i bane, više ne bi imala kome da peva.