Pustimo Acu Lukasa. To dijabolično stvorenje ( ne vređam ga, samo citiram autobiografski osvrt iz nekog njegovog opskurnog pesmuljka, „Dijabolik“ li se zove) je, u nedostatku estradnih tezgi i manjka para za rastuće potrebe intelektualnog usavršavanja, odrađivalo honorar za poslodavca koji bi da svi pevamo kako on svira. Lukas, s teškom mukom, doduše, ali uporno, uči tekst na tu melodiju i olakšava se okolo kad god uspe da poveže više od dve - tri reči, pa je tako smumlao nešto i na račun naše koleginice Žakline Tatalović. Nećemo ga citirati, ljutiće se leksika a i pristojnost ne dozvoljava.