Da je Srbija postala zemlja jednoumlja ili bar ima tendenciju da taj proces privede kraju, a on je tik ispred nas, pokazuje i sve manji broj tzv. državnih neprijatelja, koji su svakoj autorkatskoj vlasti potrebni da bi opstajala i funkcionisala. Ostali su još slobodni i nezavisni mediji, na pragu do apsolutnog totalitarizma i diktature.
U tekstu za Peščanik iz 2019. godine, profesor na Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić, primećuje sličnosti između primera savremene autokratije, koje prikazuje Jan-Verner Miler, profesor sa Prinstona, i oblika vladavine u Srbiji. Za samo tri godine, izgubilo se i ono malo razlika što nas je delilo.
Najpre je potrebno istaći da u stvarnoj autokratiji postoje formalne demokratske institucije, ali ne i demokratski duh političkog delovanja. To znači da su institucije svedene na nivo formalizma, a da se upravo kroz njih sprovodi diktatura vladajuće grupe i njenog vođe. Setite se samo onog zvonceta, kojim je Maja Gojković pozivala poslanike da glasaju za ono što je vođa naredio, pa vam delovanje zakonodavne vlasti bude jasno. Ukoliko se setimo načina na koji je vrhovni vođa naređivao, odlučivao i obesno rešavao navodne probleme iz domena određenih ministarstava, bez da je to činio ministar, jasno je i kakva je situacija sa izvršnom vlašću. O sudovima i tužilašvu nije potrebno trošiti reči. Osim ako ste slepi, gluvi i ne želite išta da vidite i čujete, onda bi dalje objašnjavanje svakako bilo uzaludno.
Strategija zauzimanja, potom vršenja vlasti, zasniva se na stvaranju i produbljivanju podele društva na dve relativno homogene kategorije građana – njihove pristalice, koje su pravi ili autentični narod i na ove druge: korimpirane političke oponente i ostale neistomišljenike. Suština objašnjenja pomenutih profesora je da savremeni autokrati sebe predstavljaju kao branioce interesa svoje zemlje i svog naroda, dok su svi drugi korumpirani, rade za tuđe interese, strani su plaćenici, domaći izdajnici i lopovi koji gledaju samo svoj džep. I to je ova vlast uradila po školskom primeru podele društva. Moglo se to videti godinama unazad, gde su pored političkih tenzija, izazvanih ničim drugim do ličnom diskvalifikacijom političkih oponenata, baziranom na lažima, do neizdrža stvorene i društvene tenzije, dubokom podelom društva. Svi koji podržavaju nepočinstva vlasti su patriote i rodoljubi, oni koji kritikuju i skreću pažnju na kriminal, bezakonje i samovolju su ološ, strani plaćenici, domaći izdajnici itd. i tome sl.
Autokratska vlast istrajava u nameri da se poistoveti sa državom, pa tako i ova vlast već deset godina koristi narativ da je svaka kritika upućena vrhovnom vođi, napad na Srbiju i srpske interese. Vlast, to je država. Srbija, to je on.
I tu dolazi do potpunog falsifikovanja stvarnosti i zamene teza. Vlast na čelu sa vođom, ubedila je narod da su svi njeni interesi i interesi naroda, pritom, radeći sve protiv interesa građana Srbije. Svaki dinar koji se uzme iz državne kase u džep, protiv je interesa građana Srbije. I dok se zemlja rasparčava, razbija i rasprodaje, svi oni koji na to ukazuju – rade protiv interesa vlasti. Propagandne mašinerije to predstave kao rad protiv naroda i države, te otvore put vlasti i vođi da rade šta im volja.
Tu dolazimo do uloge medija ili bivših medija, sada peopagandne mašinerije. Služi samo i isključivo da zamaskira, zamaže i zataška sva nepočinstva vlasti. Svako ko predstavlja pretnju tom mraku, biva razoren propagandom. Diskvalifikovan, maltretiran, razvlačen, ispljuvan, sažvakan i ispljunut. Ipak, postoji samo jedan nivo više – targetiran i likvidiran.
Tako kampanje protiv nezavisnih medija traju neprestano. Cilj je – ubediti narod da su to izdajnici, strani plaćenici, saradnici krvnih neprijatelja. A autokratska vlast funkcioniše na principu: spoljni neprijatelj, koji nas mrzi, želi da nas uništi, podmeće nam nogu i okreće sve žive protiv nas, i unutrašnji neprijatelj: mrzi svoju zemlju i svoj narod, radi sve protiv njegovog interesa. Ova vlast je pronalazila brdo unutrašnjih neprijatelja u političkim oponentima. Samo je jedan bio stalan – nezavisni mediji.
Poslednja kampanja protiv United medije i zaposlenih u njoj je jeziva, bez ikakvih skrupula, bez ikakvog morala, dostojanstva i istine. Pritom, najopasnija je do sada i u njoj učestvuju čelni ljudi propagandne mašinerije, ruku pod ruku sa čelnim ljudima vlasti.
Sve to, preraslo je u otvorenu hajku i crtanje mete na čelo nezavisnim novinarima zaposlenim u ovoj grupaciji. Već oproban recept i forma, za rezultat su dali kraj života Olivera Ivanovića, pa se s pravom otvara pitanje – kolika se sve nepočinstva kriju i pokušavaju prikriti, kada je hajka ovolika?
Otvoren je konkurs na glave zaposlenih u United mediji. Jasno je ko ga je raspisao.
***
BONUS VIDEO: Ko je pucao kod Zubinog Potoka – KFOR, kosovska policija ili Srbi?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar