„Čovek koji nema osećaj za istoriju, je poput čoveka bez očiju i ušiju“, svojevremeno je primetio Adolf Hitler. Da, Hitler. S vremenske distance čovečanstvo počne da tretira istorijske ličnosti kao strip junake, koji mogu biti ili apsolutno dobri ili apsolutno ružni, nesimpatični i zli. Protokom dovoljno decenija zaboravimo da jeste važno zapamtiti zlodela svih zlikovaca, ali i da je možda još važnije dobro raskrinkati sve trikove kojima su se zlikovci služili da bi uticali na čitave narode, a naše decenije obojili patnjom i krvlju. Tako se, valjda, stiče pravi „osećaj za istoriju“ . U korenu svakog velikog zla uvek je bila Reč, koja ume da pomiluje ljudsku slabost. A gde su danas Reči? Gde su Slabosti?