„Nema glupih pitanja, postoje samo glupi odgovori“, nekad se govorilo po redakcijama. Tada ni u najbujnijoj mašti nismo mogli da zamislimo pitanja koja se postavljaju danas. Ipak, nije toliko strašno to što danas ima glupih pitanja. Opasno je što je postalo glupo postavljati važna pitanja, jer se na previše njih ustalio isti odgovor: „Ma daj, kao da ne znaš gde živimo.“
Evo kako to izgleda u praksi. Kaznene politike za građane su besmisleno pooštrene. Fizička, pravna lica, paušalci, preduzetnici ili frilenseri, svi će na svoj način biti zakačeni ovim astronomskim kaznama za čak i minimalno kašnjenje u plaćanju poreza i doprinosa. Porez mora da se plaća, jer se od njega finansira država. A šta radi država?
Kada odem da zakažem pregled u Domu zdravlja, koji plaćam, reći će mi da je „za ovaj mesec sve puno“. Zašto Dom zdravlja tada ne plaća kaznu, jer kasni da mi pruži uslugu koju sam platila? Kako bolesna da zaradim za porez? Ako moram da plaćam u dan, zašto oni ne moraju da me leče u dan? Zašto ne dobijem novac nazad?
Zašto policija i Tužilaštvo i dalje nemaju ubicu Jelene Marjanović iza rešetaka, iako je predsednik države rekao da će ubistvo biti rešeno za nedelju dana? Zašto nismo dobili pare od poreza nazad zbog tog kašnjenja? Zašto policajci i tužioci ne plaćaju zateznu kamatu za svaki dan probijenog roka svakog nerešenog slučaja, u državi sa tako oštrim kažnjavanjem?
Zašto desetine hiljada žena koje su progovorile u NisamPrijavila talasu o policijskom zanemarivanju prijava nasilja, o zaturanju predmeta i odugovlačenju nisu dobile odštetu?
Mi obični smrtnici ne smemo da kasnimo ni sa plaćanjem ekološke takse. Zašto gradovi ne plaćaju kazne kada im je vazduh zagađen? Zašto nismo svi dobili odštetu što nam je prošle godine vazduh bio kao u kesi za usisivač, pa smo trošili pare na pomoćna medicinska sredstva, razbolevali se i kupovali skupe čistače za vazduh? Zašto svi krupni zagađivači nisu kažnjeni, kako bi se taj novac isplatio oštećenim građanima, koji dažbine plaćaju na vreme?
Zašto poslanici vlasti koji ne izglasaju zakon u predviđenom roku ne dobijaju zabranu bavljenja politikom na pet godina, kao što bi dobili da su preduzetnici koji su zakasnili da ispune svoje obaveze?
Država uvek ima objašnjenje za svoja kašnjenja. Imali bi i građani, kada bi iko hteo da uzme u obzir bolest, izbacivanje iz stana zbog prevelike kirije, trudnoću, smrt člana porodice ili bilo šta drugo kao opravdanje za kašnjenje sa plaćanjem dažbina. Zašto onda država nama uvek daje samo objašnjenja za kašnjenja i traljavo obavljanje posla u njenim institucijama? Ako ne može država da preživi bez plaćanja kazni za kašnjenje, odakle joj ideja da mogu građani?
Zaista, danas ima previše glupih, bezobraznih i neprimerenih pitanja u medijima. Nažalost, izgleda da su pametna obesmišljena onda kad smo pristali da na spreviše važnih pitanja složimo isti poražavajući odgovor: „Ma daj, znaš gde živimo“.