Milenijalci su preuzeli kormilo i u Srbiji. Čudno je kako sam to shvatila tek ovih dana, dok sam razmišljala o promenama po kojima ću pamtiti ovu godinu. Ljudi, među koje i sama spadam, koji su rasli tokom mračnih devedesetih, ove godine pokrivaju raspon od dvadeset i pete do četrdeset i prve godine, što ih čini nosećom generacijom društva.
Poruke za političke aktere, sa kojima smo ušli u Novu godinu, su jasne: „ Ako do sad niste, moraćete da naučite da poštujete žene i moraćete da naučite prirodu. I to sada, odmah. Bez obzira na partijske knjižice, političke strane, bez obzira na to da li imate kupljen ili pravi doktorat i bez obzira na to da li smatrate da ženska prava i čista priroda sada možda nisu najvažnija tema – možete da se prilagodite ili će vas talas preklopiti. Sve vaše političke varijante smo razumeli, uz njih smo rasli i njih smo se naslušali. Znamo da je u toku borba za nezavisno pravosuđe, slobodne medije i suzbiljanje korupcije – praktično od našeg rođenja živimo tu borbu, doktorirali smo je apsolutno svi i nećemo od nje odustati. No, ako nije problem, mi bismo da počistimo ovo neko đubre koje vama očito nije preterano smetalo, dok ste se tokom celog našeg dosadašnjeg života (znamo koliko uspešno) borili za ove uistinu važne stvari. Čisto da se ne bismo podavili u đubretu, ali i u krvi sopstvenih komšinica dok se borimo za pravnu državu“.
Dosta je bilo reči i o tome da li su ovi krikovi politički ili ne, da li imaju za cilj smenu vlasti ili neki drugi uticaj na političku sliku Srbije. Opozicija je pokušavala da nezadovoljstvo kanališe i poveže sa opozicionim delovanjem. Vlast je probala da nezadovoljstvo spinuje i prilepi ga opoziciji, kako bi ga ugušila. U toj buci, malo njih je čulo suštinu – ovo su organske građanske poruke i mnogo su veće od ljudi koji ih izgovaraju. One dolaze od neminovnog (iako presporog) razvoja društva, i tiču se svih političkih aktera. Još važnije, ovo su poruke nove generacije koja tek hvata zalet. To je generacija kojoj su politički nasilnici oteli detinjstvo, koja je rasla uz dokaze političke slabosti društva pred niskim strastima i koja je sada u poziciji da probudi nešto svoje ili da istoj ekipi prepusti i penziju. Naravno da neće pričati iste priče, organizovati iste proteste i funkcionisati na iste načine kao buntovnici pre njih – učili su na njihovim greškama, od kojih je najveća bila preveliko trošenje energije na apstraktne stvari u ime neke političke opcije, bez suštinskih i trajnih promena.
Zato je dobro što svaki veliki talas bunta kom smo svedočili nije bio partijski, već je bio direktno upućen svim sadašnjim i budućim političarima u Srbiji. kao jasno definisanje granica koje će morati da nauče. Ako mislite da ove teme sada prave „preveliku buku“, ne bih vam bila u koži za pet godina.
Nakon protesta za čistu prirodu postalo je jasno da nijedna politička organizacija, koja ne nauči da poštuje prirodu i ne ponudi neki pametan način za zaštitu prirode u Srbiji, neće imati budućnost – bila ona opoziciono orijentisana ili bliska trenutnoj vlasti. Ovo verujem da je većina političkih aktera shvatila, ali samo zato što je ozbiljnost argumenata demonstrirana na čuvenim ulicama – najvećem strahu političara svake srpske vlasti i najvećoj žudnji svake opozicije u Srbiji. Nakon 5. oktobra srpski politički moćnici naučili su da poštuju ulicu, ali nisam sigurna do koje mere su zaista naučili da poštuju glas nezadovoljstva građana, kao kategoriju koja u 21. veku ne mora nužno da ključa na ulici.
Primer takvog glasa je glas žena i svih koji su svoj glas podigli protiv nasilnika u ovom društvu. Žene (još uvek) nisu izašle na ulice, ni blokirale puteve, pa se većina političara u Srbiji i dalje ponaša kao da se #nisi sama i #nisamprijavila dešavaju na nekoj drugoj planeti. No, dešavaju se na njihovoj i tiču se svih njih. Što duže budu ignorisali potrebe za promenama na polju rodne ravnopravnosti u Srbiji, to će oročeniji njihovi politički životi biti. Niko nikad nije uspeo da ignoriše cunami, pa neće ni oni. Gotovo da mogu da potpišem da je ignorisanje, a još više nipodaštavanje i nerazumevanje građanskih vapaja siguran i efikasan način da narednom periodu propadnete, ako ste politički faktor bilo koje vrste.
Šminkanje problema povećavanjem broja žena u politici koje ne odlučuju ni o čemu, prazni politički govori, kozmetičke promene u policiji, izgovori Tužilaštva, radne grupe i ostali bezobrazluci ne da neće uspeti da zaustave talas ženskog osnaživanja, nego mi se čini da će ga samo razbesneti. Isto kao što je devedestih bilo glupo kulirati studente na ulicama, tako je danas glupo kulirati desetine hiljada glasova koji na mrežama govore kako je nešto previše trulo u ovoj zemlji, ali i kako više nema prostora za tolerisanje te truleži. I tako… Dok svi gledaju kako da spreče 5. oktobar, desiće im se neki (možda baš) 3.april, koji će odgovarati ovom dobu i koji će tačno svakoga postaviti na svoje mesto. No, kad bi beg znao gde će da padne – on bi seo.
BONUS VIDEO: Šta nedostaje novim generacijama za veći doprinos društvenim promenama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare