1
Više od deset godina sam iz raznoraznih izvora učila o takozvanoj psihologiji čopora, uzrocima rasizma i raznoraznim fenomenima kako bih ovo razumela, ali i dalje mi zapravo nije jasno kako neko može da mrzi čoveka kog čak ni ne poznaje, samo zbog neke tako površinske karakteristike.
– Šta je to homiseksualac?
– Misliš homoseksualac?
– To!
– Homoseksualci su osobe koje se zaljubljuju u ljude istog pola. Oni koji se zaljube u suprotan pol, kao na primer mama i tata, su heteroseksualci.
– A da li oni drugačije vole?
– Svaka osoba ima neki svoj način na koji voli, to je individualno. Neko voli iskrenije, otvorenije, punim srcem… Ima i ljudi koji se plaše ljubavi. Neki koji strahuju da će biti povređeni u ljubavi, pa su rezervisani, nekad i okrutni.
– A homiseksualci?
– HomOseksualci! I oni isto. To da li će neko umeti da voli, biti iskren i otvoren za lepe emocije nema toliko veze s tim da li se zaljubljuje u isti ili drugačiji pol. Naš kapacitet da volimo više zavisi od toga da li smo dobili ljubav u detinjstvu, da li potičemo iz srećne porodice i doma koji je pun ljubavi i razumevanja.
– Znači isto ljubav.
– Ljubav je ljubav, uvek. Kad je čista i iskrena, ona je nešto najdragocenije i najlepše na svetu.
– Dobro, to je lako onda. A kako se zovu ljudi koji ne umeju da vole? Jesu i oni neki seksualci?
– Nisu dušo. Ne postoji takva podela, bar ja ne znam da postoji zvanično ime za one koji umeju da vole i one koji, da kaže, „ne umeju“.
– A zašto je važnije da li neko voli osobu istog ili drugog pola, a ne da li iskreno voli?
– Ovo je jako dobro pitanje… Čovečanstvo je puno podela, od kojih mnoge više proizvode pometnju, nego što pojašnjavaju stvari. Tebi ne mora da bude važno. Meni nije važno. Nije mi bilo važno ni kad sam bila mala kao ti. Ljude nikad nisam delila na homoseksualce i heteroseksualce, to mi je bilo neprirodno i nevažno. Razlikovala sam iskrene i neiskrene, dobre i zločeste, srećne i tužne… Ako se zaljubiš u nekoga, značajno je da tvoja osećanja budu ispoštovana i uzvraćena, naravno, ali to je druga tema.
– A šta je rasizam?
– Ufffff… Rasizam je sklonost ljudi da misle da su bolji zato što pripadaju određenoj „rasi“…
– Kao kad bi Gile, koji je jorkširski terijer, mrzeo Cezara zato što je labrador?
– Psi su plemenitiji od mnogih ljudi. Rasisti ne vole ljude koje smatraju drugom „nižom rasom“, zato što imaju određenu boju kože, kose, poreklo… Neki smatraju da „rasa“ vuče sa sobom i određene lične karakteristike, mada to nema naučnu osnovu. Sve u svemu, rasisti misle da im zbog toga što su rođeni kao deo neke „rase“ pripada više nego drugima i da su automatski bolji od drugih. Oni nipodaštavaju i često mrze ljude koji ne pripadaju njihovoj „rasi“.
– Nije mi jasno… Kako možeš da ne voliš nekoga, jer ima riđu kosu. To je baš glupo.
– Ne mrze rasisti ljude zbog riđe kose, ali recimo postoje osobe bele kože, koje mrze Rome, čija je koža tamna, jer smatraju da su drugačiji i manje vredni od njih.
– Vanja iz broja 32 ima narandžastu kosu, a ja imam braon. Da li misliš da ona mene mrzi?
– Ne dušo, Vanja te ne mrzi i Vanja nije rasista, ona je srećna i pametna devojčica.
Pročitajte još:
– Ne razumem rasizam.
– Hoćeš iskreno? Više od deset godina sam iz raznoraznih izvora učila o takozvanoj psihologiji čopora, uzrocima rasizma i raznoraznim fenomenima kako bih ovo razumela, ali i dalje mi zapravo nije jasno kako neko može da mrzi čoveka kog čak ni ne poznaje, samo zbog neke tako površinske karakteristike. I ne shvatam kako dete može da postane rasista. Znam sve o tome, ali mi suštinski nije jasno. Zato ni ja ne mogu da ti zaista objasnim rasiste.
– Možda ne umeju da vole?
– Moguće je da ima toga. Kad vratim film, ne znam nijednog rasistu koji odiše toplinom i ljubavlju, mada ni to što ih ja ne znam ne znači da je to pravilo.
– Tužno je kad neko ne ume da voli.
– Jeste. Tužno je, usamljeno, a može da bude i opasno. I zato sam ja jako ponosna na tebe i tvoje veliko srce.
– …
– …
– Hoćemo da pravimo palačinke kad se vratimo?
– Apsolutno! 🙂
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
