Piše Milenko Vasović: Radoičić se vratio, a vi znate šta to znači

Sasvim je normalno da nekoga ko tvrdi da je nabavljao cevi u Tuzli, a da ih je preuzimao u Bubanj potoku, pustiš odmah kući. Njegovo dalje zadržavanje štetilo bi nacionalnim interesima, njegovom ugledu, zdravlju, a bogami i biznisu.Sem toga, mogao bi iz zatvora da utiče na svedoke, od kuće svakako neće. Čoveku iza brave svašta pada na um, recimo i da planira bekstvo. Ovako što da beži, možda mu se zametne trag, ali bežati neće. Mudra odluka sudije, valjalo bi saznati i zapamtiti njegovo ime.Svako ko je pomislio da će Radoica praviti društvo Belivuku, Šariću i ostalima gadno se preračunao. Što se kaže, on je svoje odležao, još da odradi tu zabranu napuštanja boravišta i opet može da saopšti braći sa Kosova: „Vratio sam se, a vi znate šta to znači“. Mir i sugurnmost, drugim rečima.Ne mogu baš da izvagam šta je veća šteta, kad je gospodin Radoičić na slobodi ili u pritvoru. Na slobodi petlja sa oružjem u pritvoru se upliće sa izjavama.Moglo bi se reći da je bivši baja sa Srpske liste štetan kao pojava, štetan sam po sebi. Kao što su na primer štetne poplave ili požari. Nije, međutim, tako – on je kućanik i domaćin, sa njuhom za biznis.Neko ko je štetan sam po sebi ne bi mogao da sagradi dvorac pored Gazivoda. Doduše ima tu jedna rasipnička nota koja neimaru ne služi na čast - šta će mu bazen u avliji, kad je kućerina na obali jezera. Čisto dupliranje kapaciteta.Čak se može reći da je i lokacija pogrešno odabrana, ovi iz Prištine sad će da mu je zaplene i eto štete za sve nas. Biznismen Radoičić je uglavnom sticao radeći sa Srbima i po Srbiji, na neki način to su i naše pare. Da je hacijenda građena na Kopaoniku ili Paliću, pa ako mora da se pleni nek je uzme Vučić, a ne da se Kurti baškari na bilijarskom stolu.Kome nije bilo jasno zašto je predsednik Srbije onomad vikao: „Nedam Gazivode“, sad, posle snimaka, jeste. Pa, ko bi dao onakvu građevinu.Nije Mali Radioca štetan sam po sebi, ali je Srbiju i vojsku uvalio do grla. I to je valjda sudija imao na umu kad je rešio da ga oslobodi. Jer, kad Radoičić priča niko ne zna gde će to da završi. Koga od brani neprijatelj mu i ne treba. Srpski domaćin sa Gazivoda je svojim akcijama i tvrdnjama ispisao najbolju argumentaciju za ostavku načelnika Generaštaba. Dobro i šefa BIA, ali on je već, kako da kažem, dokazan.Ali general Mojsilović? Ako on i njegovi potčinjeni ne znaju da se ispod njihovih prozora ubacuje oružje ne sever Kosova, da se formira naoružana grupa, onda oni ničemu ne služe.Ako nisu imali informacije da Radočiću „stiže oružje iz Tuzle“ onda njihova služba bezbednosti, dronovi, kamere i prislušni uređaji vrede koliko i zatvorena poslastičarnica. A šta tek reći ako su sve znali. Kuku nama.Dakle, Radoičić nije štetan sam po sebi, štetu pravi onaj što ga je digao u nebesa, poverio mu nacionalne interese i državne poslove, promovisao ga u važnog čoveka, dovodio na balkon Narodne skupštine. Taj isti proizvođač „patriota“ stvorio je i Velju Nevolju i vlasnika plantaže marihuane i onog Kokezu... Uveo je u Vladu člana zemunskog klana, zaštitio Ćurana iz Jagodine, amnestirao huligane i šefove fudbalskih klubova. I napunio kumovima džepove.Nemam utisak da su Srbi na Kosovu posle Radiočićevog izlaska iz pritvora bezbedniji i spokojniji. Izvor njihovih patnji nije samo Kurtijev režim nego i strah koji generišu ljudi oko Srpske liste. Oni su dvostruke žrtve.Koliko god to izgledalo suludo i Radoičić je žrtva udbaškog vođenja države. On više nije gospodar svog života i svoje sudbine. Kada to bude shvatio biće kasno. Baš kao što je kasno i za onu četvoricu poginulih, za pohapšene i ranjene. I za Olivera Ivanovića.***