„Ljudi mi smo u ratnom stanju“, „Beogradu preti katastrofa, „Čekaju nas dve nedelje korona pakla“ - ovo su samo neki od naslova kojima mediji bliski režimu pokušavaju da prikažu svu dramatiku opasnosti od koronavirusa. Ponajdalje je otišla novinarka Dnevnika koja je gledaocima saopštila da nas čeka Armagedon ili, u prevodu smak sveta.
Znam da pred svaku najavu „smaka“ na Zlatiboru poraste potrošnja pršute, „jazuk je umreti, a da ta blagodet ostane u pušnicama“. Međutim, ima i drugačijeg pristupa, ljudi se na širenje ovakvih alarmantnih najava uspaniče, postanu nervozni, drugi se opet povuku u sebe, treći krenu u nabavku nadajući se da će možda i preživeti.
Tipično zastrašivanje građana, a režim ne reaguje, čak se čini da izjavama, poput one Vučićeve – danas je najgori dan za Srbiju – samo dodaje gas. Kao da sluđene i preplašene građane treba dodatno raspamećivati. A onomad su hapsili Anu Lalić zbog tvrdnji da lekari u Kliničkom centru Vojvodina nemaju dovoljno opreme. Tobož, Ana je „uznemiravala“ javnost.
Dosadašnjim „vođenjem“ pandemije srpske vlasti postigle su pun pogodak, narod ne zna šta da misli, kome da veruje i kako da se ponaša. Ko, na primer, može da objasni zašto je 16. marta odlučeno da se uvede vanredno stanje i policijski čas (od 20 do pet sati ujutru) na dan kada smo imali „samo“ 55 zaraženih. A danas kada imamo preko 5000 novoobolelih ili STO puta više imamo kudikamo relaksiraniju situaciju.
Šta čovek da pomisli, da nas je vlast onda bespotrebno zatvarala ili da nas sada neodgovorno pušta da se svi „prokužimo“, pa ko živ ko mrtav. A zna se kome je smrt bliža.
Ili slučaj sa online nastavom. U danu kada su škole u martu prešle na daljinsku nastavu imali smo 72 zaražena, a među njima nije bilo učenika. Sada imamo više obolelih učenika nego što smo tada imali ukupno zaraženih. Prema zvaničnim podacima 39 osnovaca i 52 srednjoškolca pozitivno je na Covid 19.
I ovi podaci su daleko od pouzdanih. Jer, deca imaju mnogo blaže simptome pa se za mnoge i ne zna da su „pokupili“ virus. To se ustanovi tek kad infekciju donesu kući i kada „stradaju“ roditelji. Sem toga, testiranje mlađih od 18 godina mnoge zdravstvne ustanove praktično i ne rade. Ko u Kriznom štabu, u ministarstvima zdravlja i prosvete može na logičan način da objasni ove različite pristupe.
Očigledno je da vlast cinculira. U nedostatku kapaciteta za testiranje svih koji ujutru staju u redove ispred domova zdravlja ponašaju se kao obični foliranti. Prećutkuju probleme koji svakodnevno muče ljude, a umesto toga pobednički najavljuju uvoz vakcina. Kao da je to već gotova stvar, licitiraju brojkama, teše nas da će biti besplatno i među prvima u Evropi. Samo šta ćemo dok vakcina ne stigne, hoćemo li preživeti do tada.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare