Nema u Evropi zapuštenijeg ni usamljenijeg „čeljadeta“ od Srbije. Oranice su u rukama stranaca, banke odnose profit u centralu, institucije zamrle, dok trgovci, prevaranti i siledžije gule sirotinju. Vučje doba, vođa čopora je priklao državu pa napredni vukovi razvlače mrcinu i reže na svakoga ko bi još i da brani tu mučenicu.
Na šta liči i koliko vredi život u takvoj vukojazbini? Stigli smo dotle da policija tera svedoke nesreće da lažu. I još im prete batinama, kako reče jedan radnik kamenoloma na Fruškoj gori. U tom majdanu koji već nekoliko godina radi bez dozvole teško je povređen njegov kolega i već nedeljama je u komi.
Kao u doba robova, radnici zarađuju nadnicu bez zaštitne opreme, a inspektori, policija i tužilštvo ćute. Nema ih ni sada da se oglase nakon nesreće. Zašto li narod plaća te službe koje ne štite ni ljude, ni Nacionalni park, ni imovinu onih koji žive u blizini.
Nismo čuli da je gazda kamenja od Kišnjeve glave, tako se to zove, saslušan, da mu je zabranjen rad, da je tužilac izašao na teren… Valjda zato što znaju da iza drobljenja stena stoji neko mnogo jak, a ne izvesni Nikola Milinković. A na jakog se ne udara, jakog brane vukovi.
Na drugom kraju zemlje, u Vranju, ima lokalni radio. Ništa neobično, ali deo prostora tog radija zazidao je bizmismen koji drži kladionice. Čovek podigao zgradu, uradio kako mu je odgovaralo, naravno nelegalno i nikom ništa. Napisano je i rešenje da se nezakonita gradnja ukloni, ali tu smo stigli do suštine. Ne sme niko da ruši jer, bizmismena čuvaju – vukovi.
Isti taj gazda nekoliko puta je osuđivan, bio je i u zatvoru zbog ilegalnog priređivanja igara na sreću. U Srbiji ne možete ni da taksirate sa presudom za krivično delo, a kamoli da držite kladionice i kockarnice. To jedno s drugim ne ide, kao što narkoman ne može da dobije licencu za trgovinu amfetaminom, niti piroman da bude vatrogasac. Ali neki sud u Nišu je rekao može. Zašto – zato što su vukovi zaposeli i pravosuđe. To, naravno ne smeta Ministarstvu pravde, ni ministru finansija, važno je da se pare vrte.
Ajmo u srce Šumadije. Početkom decembra u Kragujevcu je na pešačkom prelazu kod Tržnog centra „Big fashion” pregažena trinaestogodišnja Nikolina J. Lekari nisu uspeli da je spasu, a vinovnik ove tragedije je javnosti nepoznat. Pušten je iz pritvora, a jegovo ime nije saopšteno ni roditeljima stradale devojčice. Zbog toga su Kragujevčani pokrenuli peticiju „Pravda za Nikolinu“, a nama ostaje da nagađamo je li za volanom sedeo vuk ili ga štite vukovi? Trećeg nema.
Da vidimo kako to izgleda kad vukovi sami nešto organizuju, na primer proizvodnju uglja. Ovih dana smo saznali da je Rudnik „Soko“ u kome su prošle godine stradala osmorica rudara radio bez dozvole. Rudnik je u vlasništvu države, njime praktično rukovodi Vlada Srbije, odnosno vukovi iz Beograda. Zato tužilaštvo i kaže da za smrt rudara niko nije odgovoran. Pa naravno, vučja država.
I da ne širim dalje, mogu samo da dodam – najgori među nama su odabrali adekvatan simbol. A zašto smo mi ostali pristali da budemo ovce, to je pitanje za pet miliona punoletnih građana. Zar ne umemo da prepoznamo da naša država ide stopama „Ei Niš“, „29 novembra“, „Goše“, „Jugobanke“…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare