Taman se Aleksandar Vučić juče spremao da krene u Prvi opštinski sud na „sastanak“ sa Boškom Obradovićem kad mu u kancelariju banu budući Zoran Radojičić, u narodu poznatiji kao Aleksandar Šapić. I zapričaše se - o važnim temama, te da li je Kovid 19 već mutirao u Kovid 20, ima li u rinfuzi neko javno preduzeće, ko je trebao da govori na sahrani Maradone. I tako.
Onda osoblje iznese čvarke i lignje i ode vreme, ništa od viđenja sa Obradovićem. Tako je propala prilika da predsednik Srbije u sudnici dokaže svoje tvrdnje da je Boško „fašista“.
Fašisti su sebe smatrali višom rasom koja je u logore smrti slala milione drugih, „manje vrednih“. Ko ne zna, fašisti su oni što su bombardovali Beograd 6. aprila 41. što su streljali đake u Kragujevcu… što su ubili mog dedu i mog strica i Boškovog dedu i Vučićeve rođake. I valjda nema Srbina kome fašisti nisu učinili zlo.
Što li je Vučić propustio priliku da „razobliči“ Obradovića? Nije predsednik kukavica, tako kaže njegov advokat. Doduše, advokati su plaćeni da hvale svoje klijente. Ma i bez advokata, pa i sam predsednik je više puta govorio o sebi kao hrabrom: „dovedite mi njih petoricu“, „ne bojim se tajkuna“ i tako to. I pročitao je mnoge knjige o fašizmu. To mu je bliska tema.
Dobro, zagovorio ga Šapić. Ali šta je bilo pre dvadeset dana, što se nije pojavio u sudnici kada ga je „pozvao“ Đilas. I Đilas je čekao dokaze da je „ukrao više od 500 miliona evra“. Još je predsednikov advokat obećao da će Vučić lično doći. Da želi baš u ovom slučaju da dokaže tvrdnje. Nije predsednik kukavica, a i bliska mu je tema. Mora da mu je nešto iskrslo, Vesić, na primer.
Hoće Vučić u sudnicu, doćiće, van svake sumnje. Prošle godine je molio poslanike da mu skinu imunitet, pa da dokaže da je Vuk Jeremić „šef međunarodne bande lopova“. Nije predsednik kukavica, nego poslanici ne stigoše da mu ispune želju.
Srbija možda i nije imala hrabrijeg. Neće on da se krije iza funkcije, iza obezbeđenja, u blindiranim limuzinama i rezervnim prolazima. Verovatno je šteta što više nema dvoboja, onda bi cela država videla ko je hrabar, a ko nema ništa u gaćama.
Kada je dvoboj pre 130 godina i zakonski uređivan predlagač je isticao kako „svi treba da budu spremni da za svoju reč založe i svoj život“. Čak se odbrana časti izjednačavala sa odbranom imovine. U ono doba se smatralo da dvoboj deluje preventivno.
Kažeš nekom da je fašista – izađi na dvoboj; da je ukrao – dokaži ili odbrojavaj korake; da je šef mafije – biraj oružje. I dvoboj se nije odbijao, tu nema – poslaću advokata. Nije bilo zamene sem što je bilo moguće da muž odmeni ženu. I ko pobedi njegova se važila, jer poraženi obično ide Bogu na istinu.
A danas, danas vladaju ljudi koji se ničega ne stide, nema potrebe za dvobojem, ni za sudovima. Laž je postala sredstvo vlasti i što bi neko samo zbog reči založio život. Inače, predsednik nije kukavica, možda samo tako izgleda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare