Razlike su scenske prirode - a poruke su slične, možda čak identične. Uporedite naslov „Ćuruvija dočekao bombe“ ili spotove protiv Olivera Ivanovića sa bakljadom koju režim danima, tačnije večerima, organizuje protiv Dragana Đilasa.

Urlikanje „Đilase lopove“, uz pirotehniku i nekakvu tobož muziku potpomognuto medijskom propagandnom mašinerijom i ćutanjem policije, presuda je jednom čoveku bez suđenja i bez prava na odbranu. Kamenovanje u režiji vlasti.

Nije mi Đilas ženin brat i nemam ništa protiv da robija ako je pokrao narodne pare, ali čitavim svojim bićem se bunim zbog suđenja na ulici i linča u najavi. Šta god ko mislio o njemu, stvar je mnogo opasnija od napada na jednog političara. To što huligani po nalogu udbe i vrha vlasti trenutno čine Đilasu, sutra će raditi nekom drugom.

Recimo, da je Đilas zaista kriv: postoje li istražni organi u Srbiji, postoje li stručnjaci za tokove novca, mogu li ti eksperti da utvrde da li je i koliko narodnih para uzeo bivši gradonačelnik Beograda? Ima li načina da mu se taj novac oduzme?

A šta ćemo ako je Đilas nevin? Uostalom, nevin je svako dok se ne dokaže suprotno, nevini su, za sada, čak i organizovani pljačkaši državnih preduzeća. Duguje li država ovom građaninu, ocu, suprugu, poreskom obvezniku, biraču… ikakvu zaštitu? Ima li iko u Srbiji obavezu da spreči progon i linč bilo kog pojedinca?

Zašto ćute institucije, zar građaninu Draganu Đilasu nisu ugrožena elementarna prava i slobode. Zar niko ne vidi da je tom čoveku ugrožena bezbednost, a možda i život.

Neće biti da niko nije nadležan da prekine ovu bruku i nasilje. Ili je nad svakim ko je u opoziciji, ko drugačije misli, ko kritikuje vlast, sve dozvoljeno. Kad nešto nećete da vidite možete iznaći hiljadu izgovora kako to nije vaš problem. Jeste, dame i gospodo, „slučaj Đilas“ je problem svih nas.

Režimu ne odgovara hapšenje Đilasa. Zatvor bi od njega napravio lidera opozicije, a verovatno su im i dokazi mršavi. On im je potrebniji kao neko kime će da plaše penzionere, kao neko ko je „kriv“ za sve njihove laži i neuspehe. Čijim će milionima da zamazuju afere poput Krušika i rekonstrukcije Trga republike. Kao neko na koga će lajati kad ne mogu da zaustave lupanje u šerpe nezadovoljnih građana.

Lakše je organizovati bakljadu nego ispuniti obećanja o boljem životu ili, na primer, utvrditi ko je vlasnik „Politike“ ili ko je rušio u Savamali u aprilskoj noći posle izbora 2016.

Šta je sledeće što planirate sa Đilasom? Može li mu se desiti da ga napadne iznervirana sirotinja, ili kakav šleper na Ibarskoj magistrali? Ili ćete ponoviti Stambolićevu otmicu? Lov je otvoren.