Piše Mihailo Jovićević: Politike ljubavi, pod hitno

Ko nije čitao, ukratko: Dejana, ateistkinja, "drugosrbijanka" (po svojim rečima), biseksualka i patriotkinja, objašnjava zašto ne želi da napusti Srbiju. Pa tu, između ostalog, napiše i ovo:"Patriota glasa, patriota se bori, patrioti je stalo do ljudi i do budućnosti zemlje, ljudi koji žive u prošlosti ne mogu imati svetlu budućnost a pogotovo države".Ceo tekst je, inače, neka vrsta uputstva, how to manuala za život u Srbiji - iz inata i " s onu stranu" realne nade u pozitivni ishod. Efekat mu je upravo suprotan: vraća nadu, energizuje, otrežnjuje i više od toga - mislim da nudi realnu platformu za buduće vladajuće politike Srbije i regiona. To sam i pomislio dok sam ga čitao, kako, zapravo, čak ni među progresivnim glasovima na srpskoj političkoj sceni, nisam do sada čuo ozbiljnu potku koja bi dala odgovor na pitanje - kako bi trebalo da živimo i upravljamo državom Srbijom 2023. godine?Najpre, brutalna istina: generacije koje sada vladaju Srbijom, uključujući i njenog relativno mladog Gazdu, propustile su svoju šansu da od nje naprave pristojno mesto za život, i moraju da se povuku. Ono što Dejana piše one nemaju kapacitet da razumeju, zato što su oni stari, a Dejana mlada (rođena 1998. godine, piše u podacima RIK). Sad sam pročitao opet ovu poslednju rečenicu i konstatovao da je ružna, uvredljiva, ejdžistička i istinita istovremeno. Zato je neću ni brisati. Prosto, mislim da je iskustvo raspada Jugoslavije, hiperinflacije, bombardovanja SRJ, ratnih zločina i ubistva premijera Đinđića tu generaciju trajno obogaljilo. Dobili su loše karte i zato su izgubili.Politika iz ovog teksta, međutim, nema taj bagaž gorkih iskustava iz prošlosti. Ona na njih referiše, nalazi načine da se sa njima izbori, da ih ponovo pročita i rekontekstualizuje, ali ne raste iz njenog taloga. Ona je prosto - politika ljubavi. Takva politika stoji drektno suprotstavljena mržnji, nasilju i politikama smrti koje živimo poslednjih nekoliko decenija. Šta to konkretno znači: politika smrti bila bi ranjavanje Srba na Kosovu i pripadajući kontekst; politika ljubavi bila bi pristupanje EU; politika smrti bila bi zastava Donjecke republike na proslavi Dana Republike Srpske; politike ljubavi bile bi zajednička komemoracija žrtvama; itd.Na kraju, politike ljubavi bile i čišćenje, demokratizacija i detoksikacija medijskog prostora: da ne mora glavni urednik Pivljanin da odgovara baš svakom nesoju koji ga pomene u prolazu ka svojoj jazbini u dubini ove kloake koju nazivamo "srpski mediji".BONUS VIDEO 24 Minuta: Analitičar - Mihailo Jovićević

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=0704102224minutaanalitiarmihailojovievideo7-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4239054"]