Piše Luna Lu: Stara škola

Kada novitetima treba reći stop i nastaviti živeti po svom - starinski?

Kada je "kul" prestati truditi se da budeš "gas"?

U kojoj fazi života postaje nepristojno koristiti sleng mladih?

Zaista je transfer blam kada čuješ matorca koji kaže - "ćutalica".

Ni na ocvale kapke ne ide mejkap Elene Kitić.

Postoji pravi čas u kome prestaješ da pratiš modu, a ona počne da prati tebe jer imaš svoj stil.

Treba postati OK sa tim da više nisi "mlad i zdrav kao ruža" i da si postao sušeno cveće, eventualno - ikebana.

Možda najgori PR na planeti ima pojam "starenje".

Čitava industrija kozmetike, hirurgije, instant "lajf-koučinga" i mode usmerena je da nas "izleči" od starosti.

Čitav onaj niz kako su 50 nove tridesete, a 40 nove dvadesete doveo je do konfuzije i apsurda.

Da li devojke od 25 onda žele da izgledaju kao da im je 15?

A "matorke" od 30 zakazuju "light" zatezanje lica.

*

"Vreme vam je za remont!" - poručuju agresivne reklamne kampanje. Ako nemaš bore - promeni nos.

Pa ne misliš valjda da sa istim licem živiš ceo život?

I rasu možeš da promeniš čas posla u klinici na skoro svakom ćošku - samo ti iskose oči.

Koreanka postaješ - na rate, povoljno.

Zašto da ne - najlepše su, a i KejPop ne silazi sa trendinga na X (tviteru).

*

Došli smo do toga da je podmlađivanje proglašeno za obavezno i da je nepristojno nemati neku intervenciju. Pomislio bi čovek da bi ipak trebalo popularizovati mentalnu higijenu i odlazak kod psihologa i psihijatra, ali kome se isplati da ima balansirane građane čiste svesti.

Lakše je manipulisati nesigurnim slupanim ljudima koji razvijaju anksioznost dok kažeš keks i vide samo sopstvene nedostatke i ubeđeni su da nisu dovoljni.

E da se ima još lajkova, još pratilaca, još ova maskara, još ova destinacija - još, još, još...

Nikada nije dosta. Mašina mora da šljaka kao podmazana. Kuća mora biti na dobitku.

Civilizacija je postala kazino. Ko ima dovoljno dopamina da pregura dan taj je osvojio džek pot.

Moćnim algoritmima se najviše isplati i da si "singl" tada više trošiš i više provodiš vremena na mrežama gde industrija "samaca" štanca usluge, navike i proizvode bilo da želiš da ostaneš "singl" ili ipak želiš da nađeš "srodnu dušu".

Krug je zatvoren, a iz njega - teško je izaći.

Upecan si u mrežu. Postaje se deo akvarijuma.

Sa usporavanjem tog tako prirodnog procesa na veštački način dolazi i do regresije sazrevanja. Jer misli se vide, koža pamti, a iskustvo izbija iz ličnosti.

Nema te kreme i tog plastičara koji može da neutrališe mudrost koju nose godine.

Zato je uvedeno zaglupljivanje, nezainteresovanost i pristup -"Ništa spec." Četovanje sa robotima dosta pomaže da zaboraviš da misliš ili da pak nikada ne naučiš da koristiš svoje sive ćelije.

Tako je i sigurnije da ne bi ni slučajno postao - "krindž".

Drugačije mišljenje i ovako donosi samo nevolje - vidi sve ove kanselovane. Čak ne moraš ni da kažeš šta misliš - dovoljno je da imaš drugačiji pristup životu i karijeri pa da završiš kao Biković.

"Miloše, izbačeni ste iz kuće Velikog bate. Bye, bye!".

*

Kao neko ko je prešišao pola veka boravka na Zemlji zadržavam svoje pravo da biram da pažljivo posmatram, ali ne i učestvujem u brojnim novotarijama "Nove Ere".

Zaista verujem u onu genijalnu rečenicu "Premlad za penziju, prestar za TikTok". Odbijam da se upoznam sa bilo kakvim ČetGPT oblikom. Ni Zdravo, ni slova - NE dam.

I takođe, zadržavam pravo na svoj crveni novčanik.

Sve dok bude moguće - neću plaćati telefonom.

Telefon je i onako već dugo pametniji, a i radio bi pre u korist banke - nego mene. A i volim da umesto kusura - dobijem žvaku jer to izmami osmeh i meni i prodavačici Alki u bakalnici koja mi uvek dodeli neki kompliment što je dragocenije od svakog lajka današnjice.

Priznajem - postajem "old(s)cool" - neko mora.

Rado ću biti "stara škola".

A Vi - kakvi ste sa Matriksom?