Pubertetlija Oćo, na Čarobnom bregu poznat i kao Cole živi svoj luksuzni pasji život na vrućini - razapet između dremanja i jurenja ženskih. Učimo da šeta bez povoca. Ima vrlo poslušnih šetnji, ali i buntovničkih izleta kada je ovaj tinejdžer neposlušni pank roker. Gde si Džoni Rotene - nisam te prepoznala.

U martu sam dobila (hitan) poziv da obnovim ugovor sa mobilnim operaterom.

Ljubazni izvođač uslužnih radnji se šokirao kada je video moj telefon kada sam ga slučajno spustila ispred njega.

Obožavan, ali razlupan, tri godine je stariji od prestanka licence.

Nikada se nije pokvario, javio mi je neke divne vesti, kao i neke najstrašnije. Budio me je uspešno taktičkim snooz-om, snimao je, slikao i sve to baštinio.

Kroz njega je pretrčala prašuma materijala za sve sezone „Luna parka“ i aktuelni serijal ŠBB KBB podkasta.

*

Pet godina života mi je desna ruka – i u dobru i u zlu.

Na jednom parkingu u Cetinjskoj od siline radosti što sam srela milu Milu – nezgodno je pao i roza biserna školjka je napukla – ali je šljakao kao švajcarski sat.

Iako nema nikakve veze sa Švicom.

Prodavac je zbunjeno, mada ponosito rekao koleginici – „Pogledaj – radi. Svima sam govorio da je ovo jedan od najboljih modela sa odličnim performansama, a oni su prestali da ga proizvode.“

*

Kako to obično biva – sa novim ugovorom red je da se izabere i novi telefon jer ovaj ma koliko hvale vredan u poslednje vreme je bio više fiksni, malo malo pa na na punjaču i imao je neke svoje staračke tripove – tipa da se ugasi iz čista mira ili da hirovito ne prihvata dostupne WiFi mreže i prezirom baguje „viber“.

Prodavac je počeo da deklamuje u vrednosti paketa pri kome ostajem, a u skladu sa mojim skromno studentskim mogućnostima – razna imena dostupnih modela.

Nijedno mi nije zvučalo poznato do poslednjeg.

Izgovorio je „Motorola“.

Silno sam se obradovala.

Nisam imala pojma da su se vratili u igru.

*

Melodija zvonjave – čuveni „Hello Moto“ obeležio je jedan skoro neprepričljiv period mog života u eri kad su bili omogućeni samo pozivi i sms.

Taj telefon sam toliko volela da sam ga rabila do poslednjeg dana – seletojpom mu je bila fiksirana polomljena antena. Rekoh prodavcu – to je to.

Kupljeno. (Na rate.)

Upitno me je pogledao, iznova iznenađen. „Da li ste sigurni?“ Nije ni sačekao moj odgovor i počeo je da čita njegove mogućnosti. Svakom novom stavkom bio je sve više oduševljen. „Sad tek vidim – niko ga nije kupio, a odličan je. Mislim da ću ga uzeti i ja za sebe.“

*

Zahvalio se on meni, Zahvalila se ja njemu.

Pita da li da mu ubaci karticu?

Kucnuo je čas za poslednje iznenađenje.

Rekoh, tiho, u poverenju. „A ne. Nisam još spremna. Samo mu prebacite kontakte i to bi bilo to.“

Nasmejao se i skoro pa i on šapnuo – „Vi ste jedan od najčudnijih klijenata koje sam imao, a radim dugo ovde. Ljudi često menjaju telefone i jedva čekaju da se reše starih i da koriste nove čim izađu iz radnje.“

Bio je mart.

*

I evo nas u julu. Isti prodavac je bio na smeni.

Ušla sam i trijumfalno mu saopštila da sam spremna da „Hello Moto“ prihvatim kao deo svog (novog) života.

Kroz smeh je konstatovao – „Baš je bilo brzo – jel konačno stari spreman za penziju?“

Nasmešila sam se i klimnula glavom.

Nisam želela da opterećujem ljubaznog pružaoca usluge da je u pitanju izlazak iz još jednog stadijuma tugovanja.

Posle godinu dana od nečije smrti skidamo crninu, a evo ja dođoh do te faze. Nemam pojma kako, ali tu sam.

Što kažu – „Vreme čini svoje“.

*

Ljudi su čudna sorta. Naučiš da živiš sa tom tugom i da postaneš spreman da se odrekneš iluzije da su svi kojih nema i dalje tu jer samo dva dodira prstom po ekranu i vaše prepiske su tu.

SMS eseji, šale, fotke, šerovani sadržaji – u tom telefonu oni su živi. A surova istina je da ih nema i da ih treba pustiti. Pustiti i njih i sebe na miru.

Dalja komunikacija sa onima kojih nema nastavlja se preko kosmičkog wi-fi metafizičkog sistema. A telefon pun prošlog života zaključan je u škrinji, dovoljno je – u slučaju nužde – uključiti ga i uroniti u uspomene.

Javljam M. da je zovem sa novog telefona – ona vrisne od sreće. Jako ju je brinula moja borba da „skinem crninu“.

„E, sada može i Vučić da padne – sva čuda od danas su moguća!“ Inšala!