Piše Luna Lu: Praznična razglednica iz gradića Optimizam

Obožavam praznike, kada se grad ispumpa.Prizna da je umoran i izduši se - posveti se samom sebi usled nestanka mnogih stanovnika koji su pohitali na druge destinacije.Čini se kao da se umiva u Suncu - ko mačka u lenjo popodne.Ovog uzbudljivog aprila doduše jorgovan ne miriše, ali probuđena priroda direktno udara u aparat za rašmatavanje.Evo u ovoj razglednici mogu vam se pohvaliti da učim da govorim - NE ZNAM.Bejah sklona tome da slažem i kažem “Znam”, samo da bih skratila agoniju, ne bi li sagovornik prešao na poentu ili pak drugu temu, a ne da nisam znala nego nisam imala pojma.*U Japanu je na primer sramota govoriti da sve znaš.Ah, ta moja omiljena druga planeta - zemlja izlazećeg sunca na kojoj bih želela da boravim i da upijem mnogo toga.Kad mogu oni, mogu i ja da ne znam.Ponekad me opterećuje što ovde neretko svi sve znaju.Što bi grafit rekao - "Svi sve znaju".Zidovi su pametni.*Čoveče, ovde živi najveći broj eksperata za sve.Tu su i stručnjaci za rozen torte, plastičnu hirurgiju, feng šui, aroniju, igru Jokića, ishranu Noleta, Putinove planove, tuđe živote & bankovne račune.Pakao je to jedan prilično veliki sve znati, u sve se razumeti,Ovog aprila učim da oslobodim svoju memoriju nepotrebnog znanja i glava mi je postala lakša, lokne mi duže stoje, o/smeh je češće na licu, korak mi je lak i sklona sam namigivanju.Živela rasterećnost.*Većinu bizarnih i neupotrebljivih informacija za stvaran svakodnevni život izbacila sam vanka jer da, imam Njegovo Veličanstvo Gugl.I ovako mi je brže da ukucam šta mi treba, nego da se te iste stvari setim.Tako da kvizovi ne računajte na mene, preživeće vi već i bez ove LUjke.*Takođe, od ovog Uskrsa - počela sam da igram igru “SVIĐA MI SE”. Pravila su sledeća - svaki dan novih 5 /i slovima pet/ stvari i pojava moraju da mi se svide.Imam i posebnu svesku ukoričenu u anduluzijsku čipku u kojoj vredno beležim svaki dan krasnopisom spisak - divota života.Pomislio bi čovek da ću se naći u problemu jer pravilo je da nema ponavljanja, ali verujte mi veća mi je frka da neću uspeti da sve što mi se sviđa popišem dok sam na Zemlji.*Računovodstvo ovozemaljskih lepota je od sada moja doživotna misija. Savršeno je jer uđeš u novi dan sa osećajem “Zdravo svete - zadivi me, izvoli!”Zemljo, "wow-Me", obori me sa nogu, ostavi me bez daha, zavedi me. I, onda sve se nadam da će svet početi da mi baca u oči takve lepote da ostaneš fasciniran jer počinješ da u svemu vidiš nešto zadivljujuće.Na primer - smokva koja raste iz zida.Kako, odakle, frapiraš se snagom života koja je odlučila da bude tu i "izdominira" kaldrmu.*Fucnuta, čak jezivo zarđala šerpa na tufne u kojoj mesnate muškatle zovu mače na orgije, baš kao u onoj prošlovekovnoj izreci “Rasturiću te k’o mače muškatle”.Onda prolazim pored Crkve Svetog Marka i bup iz sveštenikove odore izviri Zanoti patika.Dobra gilja, čovek bi pomislio gledajući u obuću da se kostimirao.Srela sam i Đoleta sa bebom koja ima obraze koje kad štipneš napuniti se duša nekom neobjašnjivom srećom, kao kad smo bile male pa u Jevremovoj pucale ladolež pod prstima i onda te to ispuni nekim neprepričljivim ushićenjem.U pošti dok čekam red u potpuno kafkijanskoj atmosferi, provalim da neugledna žena ispred mene koju život aktivno šiba ima ruke i prste toliko lepe da bi joj tamo negde plaćali milione da reklamira nakit.Preporučujem vam ovu igricu jer postoje i odlični side efekti.Pojačavaju se ozarenja, radost i ljubav prema životu kao jednoj nadasve neobičnoj pojavi.