Piše Luna Lu: Osmi dan marta

Subota. Ležim i gledam u nebo. Dok čekam da se desi neko čudo, razmišljam o tome šta ću ovog proleća zasaditi na terasi. Primećujem da su prozori spremni za pranje. Prvi topliji dan i oprema u ruke, pustiću do daske i "Perača prozora".

*

Setih se kako je krajem osamdesetih., kada je objavljena numera „Perač prozora“ – Toni Montano postao senzacija o kojoj su svi pričali.

Našoj ekipi iz bašte SKC-a bilo je smešno što bilo ko Velibora uzima za ozbiljno, ali povela se javna diskusija o tome da li ta pesma treba da se pušta jer sadrži paradoks.

Tada je vladao zakon o šundu i puno su se analizirali stihovi.

A refren u pesmi o peraču prozora koji se zaljubio do ušiju na keca glasio je:

„Ti si moja hrabrost,
moja smelost, moja muzika
koju slušam dok očekuju baš svi
da padnem dole i slomim svoj vrat “
Naime, svi su smejali jer ne postoji mogućnost da nesrećni perač padne bilo gde drugde nego dole kao i da ne može da slomi, u slučaju tog pada – tuđ nego samo svoj vrat.

Eto do kakvih se detalja išlo, pesma je postala hit, Toni je vremenom negde nestao, a mi smo toliko oguglali na to šta se peva, šund je pobedio – ovde je postalo normalno i da suze padaju na gore.

*

Usput, primećujem na prvu godišnjicu „Korona ere“ da poslednjih dana moj mozak baš razvija razne filmove iz prošlosti, valjda iz nemogućnosti da doživi neke nove senzacije poseže u špajz sećanja i izvlači neverovatne scene i detalje.

A sve to proživljeno mi zaista deluje kao neki drugi život jer sad smo tu gde jesmo – u limbu.

*

Sutra je osmi dan marta – tako da vidimo kako ovaj moj delimično poludeli mozak razmišlja na temu žena – izazov je tu.

*

Žene.

Odmah milion asocijacija u mozgu, kakofonija lepog i ružnog, haos, tisuće informacija koje su pojurile čim sam ukucala ovu reč od 4 slova.

*

Ima nas raznih – žena.

I sa ženama u mom životu se nikad ne zna.

Neke su me gonile da napredujem, a neke su me poprilično iskasapile.

Bilo je junakinja od kojih sam učila kako treba, a bilo je i onih pored kojih sam shvatila kako „nikako“.

I jedne i druge su učiteljice i hvala im za sve te lekcije.

*

Ima jedna fotografija gde su Simon Sinjore, njen muž i Merilin Monro.

U tom trenutku je M zaljubljena u muža od S.

S ga je branila ćutanjem, kao da joj je dete, a ne muž.

Beše to pasivna agresija na delu tih dana u Njujorku dok su završavali film.

Gledala ih je dok se ljubavišu pred kamerama i flertuju van njih – ponavljala je sebi – pričaćemo kad se vratimo kući u Pariz, poruka mu je bila jasna.

„Ajde, završite tu detinjariju, pa da nastavimo brak.“

M je ostala sama, a njih dvoje su se vratili svom životu.

Na rastanku su se izljubile. M joj je skinula kapu na stoičkom ponašanju.

U životu možeš da budeš, a i da ne budeš  S – naučila me je istorija filma.

*

U ovom vremenu često je forsirana upravo ta ženska slabost u odnosu na konkurenciju – žena je ženi vuk.

Oslabiti žensku solidarnost  – jasna je poruka establišmenta.

Ali, sve je više žena koje odbijaju da se tome povinuju i žele da ojačaju međusobnu komunikaciju i žensku zajednicu i da sruše te mitove o neprijateljstvu u startu.

*

Slušam neke budalaste devojke koje plene pažnju javnosti i sve vole da se pohvale kako imaju „muški mozak.“

Ne družiti se sa ženama je ideal starleta u ovom društvu, nesvesne da zvuče sumanuto, glasni recidivi vaspitanja da se govori ono što se misli da muškarac želi da čuje.

*

Drugačije sam zamišljala 21.vek.

Mislila sam kako ćemo leteti u automobilima i nositi srebrne čizme preko kolena kao Barbarela i da ćemo telepatski komunicirati.

Takođe, činilo mi se i da ćemo pre svega slaviti međusobne sličnosti kao ljudska vrsta – veličati ono što nas spaja, a ne ono što nas razdvaja.

O koliko samo bejah – naiveta.

*

I evo nas – podeljene na one koje slave 14. februar, te na one koje znaju šta se desilo 8.marta i koliko je to jedan važan datum, pa vole i da ga proslave.

U oba slučaja, muškarci trče okolo sa laticama od 14. do 8., i to je priznajem zabavna slika za videti – sluđeni muški rod najavljuje proleće sa gomilom cveća i finišira poslednje tri nedelje zime u skladu sa ideologijom omiljenih im žena.

Jednu stvar sam mnogo volela u vezi Njujorka, a to je što su tamo muškarci sa buketima svakodnevna i česta pojava, a ne samo nekoliko puta godišnje.

*

Znam muškarce koji ne čitaju ženske pisce smatrajući ih petparačkom literaturom,

Znam žene koje ne gledaju sportove i ne piju pivo smatrajući to aktivnostima rezervisanim samo za muškarce.

Znam i žene i muškarce koji smatraju da je ženama mesto u kući, a ne u hiruškoj sali.

I tako su i jedni i drugi nacrtali te granice i drže ih se braneći te stavove ko utvrđenja, spremni na razna odricanja da bi se odbranio princip.

*

Mladi svete prodrmaj ubuđali poredak, promešaj karte i iznova ih podeli.

Ova dosadašnja partija je nameštena da kazino uvek dobija.

Lakše je manipulisati zaraćenim i sukobljenim polovima.

Vreme je za buđenje.

*

I da, znate onu čuvenu fotku dve vlasnice bujnih dekoltea, Sofije Loren i Džejn Mensfild.

Sofija gleda ispod oka kretanje dekoltea svoje koleginice i deluje kao da je zavidna i ljubomorna na nju – međutim kada se razvije ceo film saznajemo da joj Sofija u stvari skreće pažnju da su joj grudi napustile haljinu i da je na milimetar od – u to vreme – međunarodnog skandala.

I tako je priča o ženskoj solidarnosti postala fotka koja simboliše zavist.

Uvek valja potražiti bolji ugao iz koga se više vidi –  ne verovati u jedan kadar izvučen iz konteksta – takoreći – pogledaj ceo film, a ne samo trejler – pa onda zaključi.

*

Sve u svemu, važno je čak i u ovoj tragikomediji koju živimo – u ovom potpunom rasulu – biti otvoren za svakakva iskustva u životu i sa muškim i sa ženskim likovima i (sa)čuvati svoj krug drugarica, negovati ženska prijateljstva i slaviti ih i opisivati ih.

I želim nam lep dan sutra – jedan je to specijalan ponedeljak.

Pride, za 11 dana stiže nam proleće – odbrojavanje sledi.

Eto bar jedna lepa vest – priroda će nam se buditi pred očima – na nama je samo da obratimo pažnju na nju – uživancija sledi, magija ne delu.

*

I #BeSafe, moramo se čuvati, nema nam druge, zaista su preluda vremena.