U Tajnom vrtu nijedan mačor nije prisutan, kišovito je - rovito. Iskreno, nisam obraćala pažnju pošto sam po 10 sati dnevno, od ponedeljka do četvrtaka - u Ferfaksu, Virdžinija. "U sudnici sam". Uživo se dešava promena kako percipiramo slavne, Holivud, toksične veze i činjenicu da muškarac može biti žrtva porodičnog nasilja. O tome svome u nekoliko delova sledi kada čujemo i drugu stranu tokom meseca maja. Živi bili!
Ovog proleća otkrila sam zlatan nakit i egzotične ljiljane.
Otkrila sam i jednu zaboravljenu pesmu Vlade Divljana – „Pruža“.
„Ona mi svoje ruke pruža.
Hoće da miluje me njima.
Hoće da bude život moj.“
Na velika vrata, na moje potpuno iznenađenje u moj život ušla je crvena boja.
Crvene sam se uvek pomalo plašila i koristila je kao akcenat na usnama.
Jasmina Mihajlović, spisateljica prijateljica, objasnila mi je kako povećani apetiti za crvenom znače žudnju za radošću i čežnju za obiljem.
“Raskoš, a ne trivijalne i ofucane stvari i ljudi.
Mila moja, gde je crvena to bukti, to ti treba!”
Dešava se to da se nalazim u grandioznoj promeni, na njenom početku.
*
Završilo se jedno epsko poglavlje mog života.
To vam je tako kad napunite 50 i kusur (za sada – sitan).
Imam priliku za freš start.
Metarmofoza je bolna, ali i zabavna.
Da li se plašim?
Priznajem da – da.
Ali, to nije onaj strah koji koči – više je neka vrsta treme usled strašne odgovornosti jer polažem ispit zrelosti.
*
Ključno pitanje je zašto nas niko ne priprema za to kako se nositi sa promenama?
Atomi i molekuli od kojih je sazdan svet stalno su u pokretu i konstantno se menjaju.
Promene se dešavaju svake milisekunde.
Jako je uvrnuto kako nas niko ne uči tehnikama koje će jednom biću koristiti za razvoj – to ne postoji na rasporedu školskih časova niti u nastavnim programima.
Realno, da bi se uspešno nosili sa promenama ne ostaje nam ništa drugo nego da promenimo naš stav o promeni.
*
Mudri čovek Nil Donald Volš jednog davnog marta, sasvim blizu BIGZ-a, naučio me je kako da savladam u glavi otpor i da se prepustim promeni.
Ako ti se promena upravo dešava, velika i neprepričljiva – pod 1. – nemoj se izolovati.
To je prva stvar koju sam grešila – povukla bih se u svoja četiri zida.
A ne sme se biti u čauri, i ako ne želimo da plačemo i da se rasparamo po šavovima pred drugima.
Ne sme se biti sam jer misli mogu da nas izlude.
Mozak počne da radi kao lud, kreće režija najneverovatnijih scenarija u glavi dostojnih holivudske i bolivudske produkcije zajedno.
Sumanute misli se roje, a one u većini uopšte nisu istinite.
Naš mozak ima tendenciju da nas laže i vara i koči pitanjima – „Zašto baš meni ovo?“
*
U celom ovoj stvari, veoma je važna stavka spoznaja da mi sami biramo emociju.
O la la, većinu svog života sam mislila da prvo nešto osetim, pa onda pomislim, a moguće da je istina sasvim drugačija – da prvo pomislimo, pa osetimo.
Po toj teoriji – kada nam se dešava promena, možemo izabrati da ne osećamo strah.
Emocija ne mora da bude reakcija – ona može biti kreacija koju smo izabrali unapred.
*
Životna iskustva su savršeno predvidiva – danas već možemo izabrati emociju za promenu koja će se tek dogoditi.
Najgori događaj veoma često posle određenog vremena završi na listi naših najboljih životnih iskustava.
Ako promenimo naše mišljenje o tome šta se dogodilo već smo učinili veliku stvar.
Zanimljiva je ta mozgalica na slovo p – promena.
Posebno sada u senci celog ovog „suđenja decenije“ kada se pred nama ruše paradigme onog što smo bili ubeđeni da je upisano u kamenu kao 11. Mojsijeva zapovest.
BONUS VIDEO: Luna park: Ko su supermodeli u eri algoritma
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar