Oktavijan je začudno štene. Imam i svedoke. Mešavina papagaja, mačora i psa. Veoma neobićno biće i često se pitam sa koje je planete sleteo. U subotu nas je probudio huk. Da li su navijači ili protesti? Ispotaviće se da se snima nešto - tako da je gluma. Ali, zvučalo je stvarno. Oćo je režao sa balkona.

Zamišljam svašta nešto dok slušam kako gošća u kafeu ispod balkona cvrcnuta mjauče uz evergrin Ejmi Vajnhaus.

Asfalt je usijan i bubnji u glavi, ali, mašta vazda može svašta.
Zamišljam da se nalazim na rivijeri, ispod suncobrana, kao u reklami za „Kapri“.

Zatvorenih očiju mislim na leto i tu su odmah tirkizi.

Bela lanena haljina i tirkizi.

Jednostavno je.

Ako neko pride šapuće po vratu komplimente – momentum je za zapakovati u teglu. Taj neko možda je i laskavac, ali šta nas briga.

Lepe reči odložiti u špajz.

*

Ulepšati nekom dan – težak je zadatak u ovom veku.

Navala je senzacija sa svih strana.

Postali smo rezistentni i otporni na sitne čari.

Treba grom da nas pogodi da bi na nekog ili nešto obratili pažnju.

Zato je leto neophodno da vreme uspori, da nas vrućina ošamuti i da nam koža postane senzualnija i da shvatimo da se ništa ne podrazumeva i da sve lepo zaslužujemo jer smo tu, sada – neponovljivi.

*

Ukoliko niste gledali, preporučujem vam savršen uvod u avgust – klasik „Veliko plavetnilo“ Luka Besona.

Priča o večitoj potrazi za ljubavlju, pobeđivanju straha od smrti i prevazilaženju sopstvenih granica.

Te 1988., to je bio najgledaniji film u Francuskoj. Na repertoaru bioskopa zadržao se punih godinu dana.

Devojke su bile zaljubljene u Žan Mark Bara.

O, veličanstvenog li doba nevinosti & zanesenosti.

Uključuje mi se mod 20.vek dok vam pišem ovo pismo iz mašte.

Žanr – novi romantizam.

Ovih dana bi verovatno bio okarakterisan kao „krindž“.

Ali, ne hajem.

*

Odlučujem (u mašti) da sa plaže istražim taj gradić u kome se nalazim.

Puštam da me ulice zavedu.

Ta avantura me može dovesti do neke prodavnice Tajni ili do poslastičarnice sa najboljim sladoledom od pistaća.

A može se desiti i slučajni susret koji će mi promeniti život.

Jedna od divnih drugarica je svetska putnica.

U jednom trenutku radi u prodavnici luksuzne robe na Oksford Stritu, onda na jugu Tajlanda drži bar, u sledećem trenutku u Staroj Pazovi pravi lude predmete od plastike, onda se vrati u Tokio, u međuvremenu je doktorirala.

Imamo isto godina. Volimo iste filmove. Nosile smo i bindi pre Gven Stefani.

Obe verujemo da bez ajlajnera ne možeš biti junakinja u sopstvenom filmu.

Ali, za razliku od mene ona može da se adaptira gde god je baciš u sekundi, lako stvara prijateljstva i ništa je ne vuče nazad. Poput mačke. A mene, poput psa, večito neki andrak tera da se iz avanture vratim u ulicu gde lipe toliko intenzivno mirišu da se zaljubim iznova u taj svoj kraj – neizlečivo i pomislim: „Ženo čoveče, pa ti ćeš ovde ostati doživotno.“

*

Moj avanturizam nije nekako horizontalan, nisam neko ko sa rancem može da spava sa lavovima, niti da mi pucaju žuljevi dok tragam za pogledom na ŠangriLa – obećanu zemlju.

Moj avanturizam se svodi na vertikalu, na pomeranje sopstvenih granica i pokušaju da svakog dana podelim sa sobom rečenicu odmah po buđenju – „OK. Ovde si gde si – budi ti.

Udahni duboko.

Zaroni i upusti se u avanturu.“

A za kakvu ste vi avanturu spremni, a da vas je pride možda i malo strah?

***

BONUS VIDEO: Top 5 najlepših „divljih“ plaža u Crnoj Gori

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram