Maska oslobađa.
Setila sam se pre neki dan,
tokom jednog lenjog popodneva,
usred osme ili devete, #akobigaznaoviše koje – ključne nedelje,
zaključana u zamku, iza sedam mora i sedam gora –
kako sam preživela karambol period posle bombardovanja plus 5.oktobar – na početku (dve)hiljaditih.
Trik je bio da sam nosila kameru sve vreme sa sobom i snimala razna ludila u gradu.
Stavljala sam sebe u izazovne situacije, izvan granice komfora.
Svačemu sam svedočila u nameri da sačuvam razum u tom sumanutom istorijskom trenutku.
Skremblovani svedok saradnik – što bi rekla Vrućica Studen, #clubkid iz vremena Industrije.
TV serijal se zvao „Histerik“ – emitovao se najpre na gradskoj televiziji „Studio B“, pa na RTS.
Trajao je dve sezone.
*
Inspiracija mi je bila Viktorija Abril u Almodovarovom filmu.
Ona je imala kameru fiksiranu za kacigu koja je bila deo njenog fabuloznog kostima.
Remek delo.
Luda „Kika“. I Viktorija kao Andrea Caracortada.
Almodovar look, kamera i hrabro srce u ludim vremenima.
To je bila tinktura recepture kako preživeti tu tranziciju sistema, jednu od mnogih.
*
Posmatram odevne stvari po Zamku.
Ima divnih komada – neke haljine jedva čekaju da polete i zablistaju.
U garderoberu – džemperi i zimska odeća žele na kupanje, pa na odmor – nazad u škrinju.
*
Maj, Jun i Juli – žude da izađu na svetlost dana.
Nedostaje im vitamina D u tkanju.
Žele da se osunčaju na štriku.
Zaslužili su da su vanka.
*
Baš kao tada, posle traume, zvaćemo je „Milosrdni anđeo“ – modu sam posmatrala kao fundus iz koga sam kombinovala delove kostima.
Nisam se oblačila nego kostimirala.
I sada će mi odeća u uslovima opšte pandemijske konfuzije – postati kostim za preživljavanje sumanutog proleća-leta 2k20.
To je taktika.
*
Tada, na početku ovog veka, zadatak je bio izvući živu glavu iz ponovne promene sistema – posle SFRJ, raspadala se i SRJ.
Nosila sam tartan mini suknje, printala sam Bekama na bele Tshirts. Bio je prelep. Menjala sam frizure sumanute na svakih 10 dana.
I vukla sam ogromnu pletenu korpu kao Džejn Birkin, a u njoj obavezno kameru.
Zaista sam izgledala kao Luda Nasta.
*
Sada mi skica za kostim više vuče na nekog Ronina.
Samuraja bez Gospodara.
Kada Gospodari izdaju moralna načela, Ronin osuđen biva na samoću i na večna lutanja.
Na skici za modnu sezonu crtam svoju siluetu.
Neki raskošni plavi rep do pola leđa, tamno plave naočare i za noć – kao Džoni Dep iz macan faze.
Maska, hiruška, boje neutralne – nijanse peska.
Dosta maskare.
Oči istaknute – Ana Karina ajlajner – za dan.
Smouki ajs za noć.
Obrve u haosu – #natural.
I Go Pro kamerica, za podvodne aktivnosti – prilagođena snimanju urbanih celina, iz ruke.
Kao Ronin ronim po ulicama ranjenog grada.
Udobna obuća za „Ulični hodač“ avanture.
Video serijal možete pratiti na #novaportal – četvrtkom.
„Luna park“, svojeručno, iz prvog lica i srca.
*
Ovih dana često se međusobno pitamo – da li neko ima neki plan za ono što sledi?
Citiram Britni kada je dala prvi intervju posle uživo prenosa njenog nervnog sloma čuvene godine 2007.
Na pitanje – kakav joj je plan?
Originalna #girlinterrupted, Britnika, ko posle elektro šoka, delimično prisutna, odgovara – „Kao Karate kid, trudiću se da izbegavam nevolju.“
Ta rečenica mi je važna referenca za kostim urbanog samuraja, ženskog ove godine.
Izbegavati nevolju.
*
Superheroji nose maske – Fantom, Zoro, čak se i Rip Kirbi krije iza naočara.
Mandrak i cilindar. Betmen. Džoker.
Maska oslobađa.
Bavim se tim fenomenom maske dugo – priča je to o raznim identitetima.
Maske komedije Del Arte. Maska Anonimus. Maska Monopol gazde iz serijala Mr. Robot. Maska Džulijan Asanža. Maske za Noć Veštica.
A kako rastu nastojanja da nas sistemi prate preko sistema kamera po ulicama – „FaceLess“ je futur.
Zato se na ulicama Hong Konga vode ratovi.
Zato se kreira nakit za lice koji zbunjuju kamere Velikog brata.
Meni je to sve baš uzbudljivo – neko sam ko živi pod pseudonimom što je metafizička ultimativna maska.
A uz izmišljeni lik idu i kostim i maska.
Nije to ništa neobično.
*
U mojim hodajućim avanturama – snimam prolaznike, ne zadržavam dugo kameru na njima, u prolazu sam.
I proučavam koliki je procenat onih sa maskama i onih bez, po različitim opštinama.
I prosek je nekih 40 sa maskama naspram 60posto – bez maski, uključujući i one koji je drže na bradi jer tako postaje neupotrebljiva.
Čudno mi je to.
Maska je znak da čuvaš druge od sebe.
Dakle, njih nekih 60 posto ne haje.
Boli ih štikla za druge.
*
Meni je maska praktična i inspirativna kao novi rekvizit svakodnevice.
Nisam ni znala koliko će mi biti korisna.
Na stranu kovid19, bolujem od prolećnih alergija i maska me itekako sada štiti od toga.
Primećujem manje simptome – uveliko bi me svrbele oči i ne bih prestajala da kijem.
Sa druge strane nema prepoznavanja.
Jel vi vodite Parove?
Pitaju me previše često.
Poznata sam im odnekle.
A pošto gledaju Parove – tu su me smestili.
Nisam na televiziji devet godina.
Znamo se iz vašeg flešbeka.
Moguće – kažu neki.
Maska spasava tih potpuno nepotrebnih konverzacija.
*
Sve u svemu, jako me zanima razlog zašto masku NE nositi po ulici u ovom trenutku.
Volela bih da pročitam neke razloge u komentarima.
Nemam predrasude – stvarno me interesuje da bih bolje razumela #zeitgeist.
Veoma sam radoznala dok se ovaj maj zalaufava – biće luda vožnja.
*
Pročitajte još:
I da, nadam se samo da su jagode nikad slađe.
To bi kosmose bila predivna nagrada.
Molim te Kosmose časti nas za 1.maj najlepšim jagodama u istoriji čovečanstva.
Da bude neprepričljiv MLJAC.
Hvala ti unapred.
*
I budite nežni prema sebi i ljubazni prema drugima.
Čuvajmo se.
#besafe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare