Piše Luna Lu: Izazovi i iskušenija u bojama amazonske Are

Ova godina je pretumbala skoro sve u mom čovečanstvu i koliko čujem - nisam jedina.

Nekima se desila velika sreća, a nekima od nas desila se promena od 180 stepeni.

Izazovi i iskušenija - mogao bi biti radni naslov.

Sve što sam do sada naučila u teoriji - morala sam da izvučem iz malog mozga & petnih žila - ne bih li primenila u praksi svakodnevice da bih ostala na nogama.

A tako je lako prepustiti se očaju.

Čak i najtrivijalniji savet iz domena "SamoPomoći" - koristim.

Priznajem da sam ga prvobitno zapamtila jer mi je bio pre svega - smešan.

A sada kada je gusto - primenjujem ga kao bela lala.

*

Znate na primer onu - dijamant se stvara pod najvećim pritiskom, sve ostalo puca.

E sada, da li ću na kraju ove iscrpljujuće deonice puta biti najjeftiniji dijamant od 1 karata ili kanarinac žuti spreman za vrat Kartije ljubimice - Beluči Monike - nemam pojma.

Videćemo.

Pored uzglavlja se množe knjige od Gabor Matea, preko Mark Mansona do Džordana Pitersona.

Da, da - ma koliko kontroverzan bio Džordan - on me je naučio jednu jaku korisnu tehniku.

Šta se radi kada te tuga i žalost obore u krevet.

Kako prestati da zuriš u plafon u tišini jer te muzika boli, a TV ili bilo kakvi zvuci te iz temelja uznemiravaju.

*

Čika Džordan kaže - kreće se od spremanja sobe.

Jedan dan raspremiš fotelju.

Drugi dan opereš stakla na slikama.

Trećeg dana promeniš raspored nameštaja i polako zagrevaš motor za veće promene tipa životne navike, uvođenje novih rituala - zadaješ sebi niz veoma malih zadataka koje rešavanjem daju veličanstveni rezultat.

Onda počneš i sebe da menjaš i prilagođavaš novonastalim izmenjenim životnim okolnostima.

Zadatak spremanje sobe sam rešila majstorskim pismom - selidba, a sada mi je cilj da ponovo slušam muziku, a da ne plačem.

*

Prvo sam ređala plejlistu omiljenih muzičkih tema i numera.

Svaka me je podsećala na nekog ko nas je napustio.

Plejlista se pretvorila u dugometražni rekvijem.

A onda sam krenula da tragam za novom muzikom.

Važno je da emotivni aparat miruje, a da radoznalost caruje.

Došla sam na 40 minuta glasne muzike dnevno.

(Aplauz.)

*

Još sam daleko od celodnevne kućne  "diskoteke", ali sam podjednako udaljena i od zagrobne tišine u kojoj se čuje samo moje nevoljno disanje.

Pored dva velika prijatelja, ostala sam i bez brata - zato su ove kolumne tako Saturnovske - slavim nepodnošljivu lakoću života i upravo gradim novi video format koji ćemo vam servirati kada se oktobar zalaufa.

Biće to priča o onome šta nas spaja kao ljude - ono što nas čini međusobno lekovitima.

Ukratko - kako prevazići muku i pretvoriti je u nauku.

Kako hakovati bol, sramotu, poniženje - kako biti hrabar u moru ljudi ničim utemeljenog samopouzdanja.

I da, ma koliko moja tuga bila modre boje - boje serijala koji se rađa su boje amazonske najšarenije Are.

Uživaćemo.

I, #staytuned

***BONUS VIDEO: Marko Marković i Branislav Jerković: Kumovi u Šekspirovom košmaru

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=markomarkoviibranislavjerkovikumoviuekspirovomkomaru-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4170359"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.