Piše Luna Lu: Džoker prop'o

"W.R" film Dušana Makavejeva je domaća zadaća - kako za kolege koji žele da se bave filmom, tako i za gledaoce. Svako iz njega izvuče svoju pouku. Odličan je za preispitivanje. Celuloidna Roršahova mrlja - svako vidi ono što ga frustrira, muči, brine ili raduje. Bar jednom mesečno bih ga puštala u nekoj bioskopskoj sali dok još postoje. Mislim, bioskopi.

*

Sve je manje tajna da filmski producenti sveta već ozbiljno razmišljaju o tome kako će izgledati svet bez bioskopa jer striming servisi ozbiljno preuzimaju primat. Multipleksi zajedno sa tržnim centrima doživljavaju u zemljama gde su prvobitno nastali polako, ali sigurno propadanje. Zašto bi se neko cimao do gigantskih magacina kada će mu doneti na gajbu ono što je na sajtu poručio.

Odlazak u bioskop više nije deo svakodnevice tipa ušetaš neplanirano u salu koja ti je uz put i zavališ se u intimu bioskopskog mraka. Sada je to strateški planiran društveni događaj koji ište vreme za organizaciju i ozbiljan budžet. Shodno količini vremena i novca uloženih u tu akciju i očekivanja od izabranog naslova su velika.

*

Nekada beše odgledaš nekih dvadeset minuta filma i ako ti se ne dopada u kom smeru se (ne)razvija radnja išetaš - odeš dalje u sopstveni život bez nekog specijalnog emotivnog angažmana oko cele te stvari. Ali, danas film koji ti se ne dopadne znači propalu finansijsku investiciju i ljudi budu ozbiljno besni što su protraćili svoje živote na tu vrstu "zabave". Sledeći put će sa istim društvom organizovati neku drugu aktivnost i zaobići bioskopski repertoar u širokom luku.

*

Kako bi se to što ređe dešavalo - filmovi postaju banalniji, ide se na zicere, popunjava se stavka po stavka označena od fokus grupa kao željena i postaju skrojeni po meri blagajne i marketinških mešetara. Potencijalna genijalnost pokretnih slika se razvija u serijama i autorskim filmovima različitih žanrova dostupnim na striming servisima. Na gajbi se sve češće dešavaju celuloidna čuda gde zavaljen u svoje jastuke otkrivaš bisere savremene kinematografije.

*

Takoreći, Holivud "prop'o". Tako je to kad živimo u eri ozbiljnih tektonskih društvenih promena, a od tog cunamija ni filmska industrija nije našla spas. Da je tamo trulo znalo se odavno - bilo je pitanje samo ima li zdravog tkiva na tom Levijatanu.

*

"Džoker" beše globalni fenomen koji je ozario stanovnike Zemlje i postao svojevrstan simbol POP kulture - slavljen i obožavan. Beše to, ispostaviće se - poslednji blokbaster pred "kovid" karantin koji će promeniti sve(t).

Danas se tek budimo iz te kolektivne hipnoze - noćne more. Dolazimo sebi probuđene svesti u kakvom smo eksperimentu učestvovali i nevoljni da nam se to desi ikada više. Jednom me izmanipulišeš i prevariš - tebi na čast, ali drugi put pokušaš li opet da mi ispereš mozak - neće moći, do mene je.

*

Zaposednuti "woke" ideologijom, a zaneti prvobitnim uspehom "Džokera" producenti su, alavi na suvarak, osmislili da formulu uspeha ponove i da pride dodaju osobu koja nekada beše muzički megastar sa armijom vernih fanova znanu pod imenom Lejdi Gaga. Na nekom sastanku uvereni da imaju hit jedan kroz jedan zaključili su da od Džokera u nastavku ni manje ni više nego naprave - mjuzikl. Jedini koji se zaista ovoj ideji obradovao beše Džered Leto - najgori Džoker svih vremena. Odahnuo je jer će konačno pasti na mesto broj 2.

*

I tako je poslednji obožavani anti-junak u "pre Korona" eri - danas postao jedan od najvećih gubitnika na bioskopskim blagajnama planete. Film je promašaj za primer.

Iskusno kažu - "Go Woke - Go Broke!" E, moj Džokeru.

Lepo je Norma Dezmond u "Bulevaru sumraka" rekla - "Filmovi su ti koji su postali mali".

A, imate li vi možda neki naslov ipak vredan akcije odlaska u bioskop?