0
Nedelja. Devet ujutro. Vratila sam se iz lova na akcije po samoposlugama. Realno kao da sam bila u mašini u programu za iskuvavanje. Centrifuga, rođaci.
Živo me zanima da li će se realizovati ona izreka „Posle Svetog Ilije, sunce sve milije.“
Izgaramo, a ovo prženje prevazilazi subjektivni osećaj iscrpljenosti i dehidriranih misli – počinje da se postavlja pitanje da li ćemo imati voće i povrće i po kojoj ceni posle ovog leta đavolski vrelog i bez kiše?
Da ne bude ono šljiva crvena ranka po ceni belog tartufa.
*
Polako ulazimo u onaj deo avgusta kada se planira zimnica – turšije, slatko, ajvari…
A s obzirom na cene u supermarketima – mislim da će se mnogi odlučiti da izvuku porodične recepte i naprave štek, ali da li je isplativo?
Možda ćemo ove zime služiti ajvar kao kavijar – u malim dozama, na srebrnu kašičicu.
A rakija će se prodavati po ceni flaše najskuplje „1800 Coleccion“ tekile.
*
Nemam pojma da li iko od – na papiru odgovornih – misli o svemu ovome što se na papiru zove „Posledice globalnog zagrevanja“.
Oni misle na sebe i na svoje kombinacije – to je sasvim jasno i kako će „napred“-ovati u sekti od partije.
*
Verujem da su čak spremni da idu toliko daleko da održavaju privid „zlatnog doba“ tako što manipulišu proizvodima iz „potrošačke korpe“ da bi pokazali statistički kako cene miruju i kako nam je standard dostojan ekonomskog tigra.
U to zaista mogu da veruju samo ljudi koji imaju bliski kontakt sa tigrom – oni koji inhaliraju Tigar lepak u plastičnoj kesi te im život prođe u halucinaciji.
*
Uopšte taj koncept „potrošačke korpe“ je prevaziđen.
Pitam I. koja živi u Danskoj, a provela je raspust u rodnom gradu šta je najbizarnije što je čula na TV-u (van SBB dometa) – kaže – pored izlaganja Ane Brnbać – to je svakako „potrošačka korpa“.
„Jel realno da to još uvek postoji?!?“
O, da.
*
Budimo realni, osamdesetih kada te neko ostavi, raskine i i ispali – govorili smo – Dobio korpu.
PROČITAJTE JOŠ:
E, pa to je jedina korpa koju potrošači u ovoj veseloj demo verzije države dobijaju, svakodnevno.
*
Mislim da od Miloševića do danas jedine dve cene koje su fiksirane i zapisane u kamen kao Mojsijeva 11 zapovest su:
– cena hleba „Sava“ i
– cena kutije Bromazepama.
I to je haiku koji pomaže da se sastavi puzla stanja stvari.
*
Nekada mi se čini da poput neke lude Naste jedina primećujem ove stvari.
Potrošači se čine sretni, prosto klize oko rafova u ritmu muzike sa razglasa.
Jedino ko me, čini se, razume su radnici po marketima koji u dve smene menjaju cene na artiklima.
Oni pak ne smeju puno da pričaju, pa uglavnom komentarišem na glas sama sa sobom, a oni se smeše, namiguju i klimaju glavom u znak odobravanja.
*
Ne znam da li je u „Službenom glasniku“ objavljeno da o ovome ne sme da se priča pa svi ćute i ne haju ili svima toliko dobro ide kao da se prezivaju Mask i Hilton, pa im Ilon dođe brat od strica, a Keti – tetka.
*
Nemam pojma možda sam prespavala obraćanje Hipnotizera naciji gde od tog trenutka svi verujemo da živimo skandinavski standard te ja sad kao nenormalna hodam naokolo nesvesna koliko nam apsolutno fabulozno ide i otporna na glamuroznu prašinu koja se sipa u oči.
*
Moj mozak nije konspirativan priznajem, ali se osećam kao građanka toliko nesigurno i nepoverljivo i zašto ne reći i u opasnosti da prvo što mi je palo na pamet kada sam čula za požar u kineskom centru bilo je da je neko iz vladajuće klike namerno to organizovao da bi na tom mestu izgradili još jedan kompleks sa imenom nekog egzotičnog cveta ili moćne ptice.
*
Sve u svemu, ne samo što sam bukvalno otrovana isparenjima iz Vinče, meni je i biće otrovano bolnom spoznajom da živim u sistemu kojim vladaju ljudi bez savesti – bez obraza – koji za Boga ne znaju.
Ludo, burazeru – a ova saga čini se kao da nema kraja – samo je sve skuplja.
*
I #BeSafe – pišite kako se vama čini – čitamo se!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
