0
Srbiju očekuju teški dani. Ako ne prihvatimo plan o Kosovu ostaćemo bez evropskog puta i investicija, kukao je u poslednjem obraćanju naciji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. A onda na samom kraju žalopoljki dugih više od sat vremena neočekivan obrt. Stiže vest i o jednom dobitku.
„Kao da nas je Bog pogledao. Našli smo nalazište zlata, koje spada u prvih sto u svetu i to u jednom od najsiromašnijih delova Srbije“ obradovao je vožd moderne Srbije narod.
Ali, avaj, predsednik nije mogao da kaže gde je novootkriveno nalazište jer bi se onda razni belosvetski hoštapleri sjatili tamo i upropastili vođine planove za naš napredak. Zato samo on i premijerka Ana Brnabić, kao najpouzdaniji i najodgovorniji ljudi u državi, znaju gde je zlato, ključ naše svetle budućnosti. Kasnije se i ministarka rudarstva Dubravka Đedović pohvalila da i ona zna ovu veliku državnu tajnu, ali to je već neproverena informacija dok je glavni vlasnik istine u Srbiji ne potvrdi.
Odakle nama u ovom odsutnom trenutku, pred takoreći novi Kosovski boj, toliko nalazište zlata? Poznato je da imamo skromne rezerve u istočnoj Srbiji. Ali kako su one porasle do svetskih razmera da bi mogli da postanemo evropski El Dorado?
Sećate se da je u vreme najvećih kriza devedesetih Slobodan Milošević nalazio naftu negde po Vojvodini? Ne sećate se. Verovatno zato što je ipak nije našao. Dok su oni najveći optimisti među nama uveliko zamišljali život nalik onom teksaških naftnih magnata iz popularne „Dinastije“, crno zlato je nestalo kao što se i pojavilo, preko noći, dodirom „čarobnog štapića“. Za to vreme je Srbija od zemlje spremne početkom devedesetih da se priključi Evropi postala devastirana i izmučena olupina od države sa statusom evropskog otpadnika.
Možda nam iz Miloševićevog vremena nije ostala nafta, ali nekima jeste znanje i iskustvo manipulacije i pravljenja dimnih zavesa kada je potrebno sakriti više nego očigledan problem. Ne samo da je ostalo, već je mukotrpnim radom unapređeno do neslućenih razmera.
Ali kao da su u ovoj spin priči vlasti izostali rezultati i tog znanja i tog iskustva. Izgleda kao da nije zaživela predsednikova lepa vest o dobitku u vremenu koje nas neminovno čini gubitnicima. Vučićevo zlato nekako ne prati ni delić euforije kojom je dočekana Miloševićeva nafta.
Nije do predsednika. On se svojski potrudio kao što to uvek čini i sve svoje snage uložio u to da nam na pravi način servira još jednu bajku. Naše oči su u pitanju. Valjda smo se toliko prethodnih godina navikli na dimne zavese, da nas sad ne fasciniraju ni kada su od suvog zlata.