Najčešće iskazana zebnja tokom nedavnog navodno hakerskog upada u sistem Katastra bila je zbog mogućnosti da se nekome otme privatna imovina. Nećeš da prodaš “investitorima”, ne sviđaš se “komšijama”, zavlačiš rodbinu po sudovima… preko noći problem “rešen”, što je bilo više ne važi, sad su nova pravila…

Nisu se baš pretrgli tviteraši i ostali dušebrižnici da u takvim slutnjama pomenu kako je vlast u Zemunu u leto 1997. iskoristila izbivanje iz stana porodice Barbalić i u njega, zapečaćeno radikalskom voljom i odlukom, uselila jednu svoju aktivistkinju. Slutimo perfidariju, ali ćutimo na pizdariju, tako to već četvrt veka…

Najpogubnije je što se sleganje ramenima i prihvatanje svršenog čina nastavilo i na početku novog milenijuma, kad su probuđene nade građana sistematski uništavane od idiota iz tzv. Demokratske opozicije. A tek je postalo iluzorno očekivati pravdu za Barbaliće kad su vlast u Srbiji preuzeli nekadašnji gospodari Zemuna.

Zato su za danas, tačno u podne, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava zakazali protestno stajanje ispred zgrade opštine Zemun, dok će od 14 časova u Beogradu biti održana tribina “Pamtimo progon porodice Barbalić” u prostorijama Inicijative mladih za ljudska prava (Dobračina 4).

Na tribini će učestvovati Dragan Stojković, organizator protesta i akcija solidarnosti sa porodicom Barbalić 1997. godine, advokati Nikola Barović i Milena Vasić, kao i moja draga koleginica Jelka Jovanović.

P.S. Izvinjavam se mom prijatelju Dušku Miloševiću što ne mogu da opširnije najavim otvaranje njegove izložbe akvarela u “Skadarliji” (Kuća Đure Jakšića, od 19 časova). Njegove slike je Milan Miodragov Pajević nazvao “arhitekturom duše”, ali verujem da su mnogo značajnija ova podsećanja na vreme bezdušnosti.