U nedelju uveče, u teškoj saobraćajnoj nesreći stradao je Milan Malešević (1975-2022), novinar i pisac po pozivu, autor više knjiga aforizama, pesama i pripovedaka. Iza sebe je ostavio suprugu Mariju i dvoje dece.

Bio je na pragu tridesetih kad su nam se putevi ukrstili u gradskoj rubrici “Blica”, gde je sjajno pratio sektor saobraćaja, da bih tek uz vest o njegovoj smrti saznao da je završio Saobraćajni fakultet. Kad je odlazio u druge novine poklonio mi je zbirku aforizama pod naslovom “Vešto smišljene i u pravo vreme lansirane istine”.

“Neki aforizmi Milana Maleševića imaju šansu da postanu narodne poslovice”, tako je ovu knjigu preporučio Bora Đorđević, dok je njegova reč ovde još nešto vredela. Navodeći jedan koji to zaista potvrđuje, jer je i dalje aktuelan: “Nema jače buke od zavijanja praznog stomaka”.

Milan je o sebi ispisao nekoliko rečenica, od kojih bi svaka mogla da bude sjajan epitaf: “Domaći neplaćenik – strani izdajnik, slučajni prolaznik kroz sistem, posvećeni uzgajivač vrućih krompira, višestruko nagrađivani pronalazač kukolja u žitu, buntovnik bez prebijene pare, dobrovoljni davalac neumerenih paušalnih izjava, predsednik Trlababalanske lige Srbije…”

Od njegovih “vešto smišljenih istina” sad je “pravo vreme za lansiranje” još nekoliko: “Nismo se razumeli. Nama trebaju malo umniji, a ne maloumniji.” “Menjajmo mi njih pre nego što oni promene nas.” “Ne mogu oni da nas lažu, koliko mi možemo da im verujemo.” “Sve stare face, al’ kao da su od juče.” “Težak smo mi narod. Zato tako brzo propadamo.”

I još tri na najvišem nivou: “Lako je prešao preko svega. Zato je stigao daleko.” “Njegovo delo je svetlelo, a onda nam je pao mrak na oči.” ”I on je smenjiv kao i svi drugi, samo o tome još nije obavešten!”

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram