1
Nekadašnja novinarka Studija B Branislava Milunov dobitnica je nagrade Udruženja novinara Srbije „Pera Todorović“ za feljton „Slušate sada Studio B“, objavljen u dnevnom listu „Danas“.
„Kao jedino sačuvano svedočanstvo o ‘radijskoj revoluciji’ Studija B, ovaj feljton je važan dokument o mediju koji je za mnoge slušaoce bio poput člana porodice. Zbog toga što mlađim generacijama prikazuje kako su nekad radili velikani novinarske profesije, zaslužuje da bude udžbenik novinarstva u Srbiji“, naveo je žiri.
Zaista mi je žao što danas, tačno u podne, neću prisustvovati kad koleginici Milunov uruče nagradu koja nosi ime srpskog pisca, novinara i jedno vreme političara Pere Todorovića (1852-1907) u njegovom rodnom selu Vodice kod Smederevske Palanke.
Koji je, uređujući svoje „Male novine”, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji, bio izrazito neomiljen među savremenicima, baš kao što su danas neke kolege, a naročito koleginice, neomiljene na zvaničnim konferencijama za medije. Todorović je, da dodam i to zbog mlađih čitalaca, zapamćen i po tome što je zajedno sa Čedomiljom Mijatovićem izmislio seriju tekstova o “Kremanskom proročanstvu”.
Nisam baš sklon “proročanstvima”, ali o Braninom feljtonu i ujdurmi gradskih vlasti, koje je u to vreme oličavao nesretni Iznogud (onaj što mu ostala neispunjena želja da bude “kalif mesto kalifa”), da se njoj ne dodeli Nagrada grada Beograda za novinarstvo pisao sam i prošle i ove godine. Uz komentar da nije bilo ni realno očekivati da će oni koji su upropastili ovu nekad kultnu radio stanicu i medijsku kuću nagraditi nekog koji je o tom njihovom nedelu pisao, pa još u “neprijateljskom Danasu”!
PROČITAJTE JOŠ
Takvih problema, na svu sreću, nemaju kolege iz UNS-a, pa će se Brana Milunov pridružiti laueratima ove nagrade, koja je ustanovljena 2016. i dodeljuje se svake druge godine. Do sada su je dobili Milorad Đoković za feljton o Petru Kočiću u “Politici” (2017.), Jovanka Simić za dva feljtona o istoriji Vojvodine u “Večernjim novostima” (2019.) i Dragoljub Stevanović za seriju tekstova u “Politici” o Ivanu Ivici Vdoviću poznatijem kao “Vd” i novom muzičkom talasu (2021.).
Neko nedobronameran bi mogao da pomisli kako je i u percepciji kolega iz Udruženja novinara Srbije, koje mnogi doživljavaju kao zvaničnu, paradržavnu instituciju, došlo vreme za feljtone o savremenim temama, te da je takve sadržaje moguće naći uglavnom u medijima na koje se najviše mršte najznačajniji predstavnici vlasti. Kao “Danas” ili N1 nisu po volji gradskih vlasti, ali ih cene hrabre kolege…
Ruku na srce, UNS je po tom pitanju mnogo manje sektašio od NUNS-a (Nezavisnog udruženja novinara Srbije), pa su tako različite godišnje novinarske nagrade dobijali i Vuk Cvijić iz NIN-a (čak dva puta, 2019. u kategoriji vest i izveštaj za informaciju da je uhapšen uzbunjivač Aleksandar Obradović iz “Krušika”; 2022. za novinarsku hrabrost), Ksenija Pavkov za prilog „Vijetnamski radnici iz Linglonga“ emitovan na N1 (2021.), a tadašnjoj novinarki iste televizijske kuće Jeleni Zorić uručena je 2019. godine nagrada za borbenost u novinarskom izražavanju i originalan novinarski potez, koja nosi ime Aleksandra Tijanića.
Pogled u retrovizor pokazaju da su svojevremeno i pravovremeno nagrađeni i jedan od najuboljih ovdašnjih aforističara Ninus Nestorović (2022.), redakcija portala “021” iz Novog Sada (2021.), dopisnica “Danasa” iz Niša Zorica Miladinović i karikaturista NIN-a Jugoslav Vlahović (2020.), urednik ekonomske rubrike “Danasa” Aleksandar Milošević (2019.), dok su 2018. godine nagrađeni redakcija “Nedeljnika” (za novinarsku hrabrost), novinar beogradskog dopisništva Al Jazire Balkans Marko Subotić (za izvještaj), a nagrada „Bogdan Tirnanić“ za komentar pripala je tadašnjoj kolumnistici „Blica“ Olji Bećković.
Te godine uručena je i nagrada za životno delo legendarnom glavnom i odgovornom uredniku nedeljnika “Vreme” Dragoljubu Žarkoviću, koju je pre toga primio čovek istog formata i ugleda, bivši novinar “Politike” Petar Peca Popović.
2017. godine je nagradu UNS-a za satiru dobio Zoran Kesić za svojih “24 minuta”, a za intervju je nagrađen kolega Nenad Čaluković, tada član redakcije “Nedeljnika”…
Godinu dana ranije priznanje kolega iz Udruženja novinara Srbije, ono za uređivanje koje nosi ime prvog srpskog novinara Dimitrija Davidovića, dobila je koleginica Jelena Obućina, čiji aktuelni uvodi u dnevnike televizije “Nova S” ovih dana beleže milionske preglede po društvenim mrežama.
Istina, ona je tu nagradu dobila za uređivanje “Dnevnika 3” Radio-televizije Srbije, kad se “nametnula ozbiljnim pristupom uređivanja emisije, stavljajući nekonvencionalnost i nepredvidivost ispred postojećih uređivačkih šablona, čineći da ‘Dnevnik 3’ ne bude dosadan”, kako je pisalo u obrazloženju.
Ne bih ovom prilikom šire obrazlagao lični osećaj da se NUNS baš ne može pohvaliti takvim iskoracima na “drugu stranu” političkih, medijskih, pa i međuljudskih barikada, kakve se sve više produbljuju i forsiraju u Srbiji, jer bi, u krajnjoj liniji, i ovo moje nabrajanje kolega koje smatram odgovornim i čestitim profesionalcima moglo da se proglasi za sličnu rabotu. Samo bih dodao da sve te podele u javnom prostoru već godinama dovode do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom životu ljudi, izloženih samo jednoj vrsti propagande.
Baš zbog toga mi je još više krivo što danas nikako neću moći da stignem u Vodice kod Smederevske Palanke. Tamo živi moj prijatelj Tomislav Vuković, na glasu kao “jedini opozicionar u selu”. Njemu još od lanjskih prvoaprilskih izbora (onih, održanih 3. aprila) želim da čestitam što je svojim političkim oponentima, čiji je glavni argument bio da su “od Vučića dobili sve, evo i po dve kile brašna” – danima donosio istu količinu ove namirnice.
Sve dok nije nestalo brašna u prodavnici ispred koje ti “mali vernici televizijskih dnevnika” svakog dana cevče pivo!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
