Piše Ivan Mrđen: Umreti u Beogradu

Danas (u 14 časova) kolege i prijatelji će sa beogradskog Novog groblja ispratiti na poslednje putovanje novinarsku legendu Miloša Vasića (Beograd 1947 – Beograd 2021), svojevremeno novinara NIN-a, osnivača i pune tri decenije među najznačajnijim autorima nedeljnika „Vreme“. Pamtićemo ga i kao predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (1997-1999), ali i autora knjige „Atentat na Zorana Đinđića“, najobjektivnije analize uzroka i posledica ubistva koje je trajno zaustavilo Srbiju na putu promena u demokratsko društvo.Obojicu sam lično poznavao, sa obojicom sam više godina radio, Srkijev prerani odlazak teško da ću ikad preboleti, sa Mišinim postepenim nestajanjem kao da smo se pomirili u vreme njegove borbe sa bolešću i tugom zbog prerane smrti njegove poslednje životne saputnice Tatjane Tanje Tagirov (Zagreb 1961 – Beograd 2017).Sa aerodroma „Nikola Tesla“ baš danas avion će poneti kovčeg sa telom Vojina Hadži-Pavlovića (Beograd 1943 – Beograd 2021), koga nisam imao sreću da upoznam, ali čiji život zaslužuje čitav roman. Rođeni Beograđanin, otac mu je emigrirao krajem Drugog svetskog rata, majka ga je teškom mukom školovala do diplome građevinskog inženjera, a onda se i sam otisnuo preko Atlantika.

Prvo u Čikago, gde je upoznao suprugu Gordanu i dobio ćerku Nataliju i sinove Aleksandra i Andreja. Kasnije su se porodično preselili u Los Anđeles, gde će za koji dan biti sahranjen u prisustvu porodice, rodbine i mnogobrojnih prijatelja. Ovog leta je posle nekoliko godina došao u Srbiju, proslavio 78. rođendan i umro u bolnici u Batajnici. On nije preminuo od kovida, virus je samo ispunio njegovu želju da umre u svom Beogradu!